Tema - Srbija

Za samo pet administrativnih procedura 5,2 milijarde dinara

Godišnji troškovi pet administrativnih procedura – predavanje godišnjeg finansijskog izveštaja, registracija firme i dobijanje poreskog identifikacionog broja, dnevno predavanje pazara, porezi i doprinosi na zarade i plaćanje PDV – iznose oko 5,2 milijarde dinara na nacionalnom nivou.

Već načinjene izmene kojima je ukinut „treći šalter” (Narodna banka Srbije) za podnošenje godišnjeg finansijskog izveštaja i izbegnut odlazak u Poresku upravu da bi se dobio PIB donele su uštedu od oko 322 miliona dinara. Dok daleko najveći izdatak za privredu predstavlja dnevni prenos novca na bankovni račun, zbog visoke učestalosti ove procedure.

Ovi podaci rezultat su analize Fonda za razvoj ekonomskih nauka (FREN). Istraživači su uzeli u obzir zamerke privrede koje predstavljaju prepreku za otpočinjanje biznisa i poslovanje preduzeća, objavljene u „Sivoj knjizi” Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Na osnovu podataka dobijenih od dvadesetak kompanija iz Beograda, Niša, Novog Sada, Valjeva, Loznice, Leskovca, Šapca i Kraljeva i urađenih intervjua sa njima, skenirali su probleme. Uzimajući u obzir broj zaposlenih, broj radnika angažovanih na administrativnim poslovima i vreme koje troše za njihovo obavljanje, izračunati su troškovi pet navedenih birokratskih procedura.

– Od početka tranzicije mnogo toga je učinjeno na modernizaciji propisa i njihovom prilagođavanju konceptu savremene tržišne privrede. U samoj žiži reforme su pojednostavljenje administrativnih procedura, snižavanje troškova koje one uzrokuju preduzećima i uklanjanje „uskih grla”. Međutim, kao i u mnogim drugim zemljama u tranziciji, te reforme nisu u potpunosti sprovedene. Ostvaren je određen napredak u pojednostavljenju pojedinih procedura, čime je olakšano osnivanje i poslovanje preduzeća. Pa ipak, reformama ni na ovom polju nije ostvareno najpovoljnije rešenje – uspostavljanje jednošalterskog sistema. Nedovoljna osposobljenost administrativnih radnika za efikasno korišćenje informacionih tehnologija jedan je od glavnih činilaca koji usporavaju reformu administrativnog sektora – navodi se u analizi časopisa „Kvartalni monitor”.

Proces podnošenja finansijskog izveštaja Agenciji za privredne registre i Poreskoj upravi, umesto na samo jedan šalter, privrednicima iziskuje u proseku tri sata više vremena. Tu je uračunato vreme za popunjavanje formulara, vreme provedeno u putu, čekanju u redu da se preda izveštaj… Dodatni troškovi u proseku iznose 239 dinara, što obuhvata putne troškove, parkiranje, štampanje, fotokopiranje i vreme potrebno da se formulari popune dva puta. Godišnji troškovi podnošenja finansijskog izveštaja i drugoj ustanovi (Poreska uprava) iznose 219, 8 miliona dinara na nacionalnom nivou.

Eliminacijom trećeg šaltera (Narodne banke) preduzeća su prema analizi FREN-a uštedela oko 300 miliona dinara.

U delimično reformisane procedure spada i izdavanje PIB-a. Ono jeste pojednostavljeno, ali nije u potpunosti primenjen jednošalterski sistem jer je i dalje uslovljeno kontrolom poreske obaveze. Poreska uprava traži od preduzeća da pripreme i podnesu dokumenta, što iziskuje dodatni trošak od oko 33,8 miliona dinara. Segment u kome je reforma već sprovedena jeste da ne moraju da odlaze u Poresku upravu po PIB, već to mogu da učine u APR.

Trošak svakodnevne uplate pazara (to jest odlazak u banku više od jednom nedeljno) privredu košta oko 4,1 milijardu dinara, prvenstveno zbog visoke učestalosti i troškova odlaska u banku. Prema podacima Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa, preduzeća su 2008. godine 27,5 miliona puta posetila banke u ove svrhe.

Kada bi se pazar uplaćivao jednom mesečno, a ne jednom nedeljno, što je takođe jedan od predloga, ušteda bi iznosila 3,2 milijarde dinara.

Takođe, dodatni administrativni trošak preduzeća za raspoređivanje poreza i doprinosa na zarade iznosi 441,4 miliona dinara. Ovu obavezu privrednici izmiruju na sedam različitih računa i umesto nadležnih organa vrše preraspodelu javnih prihoda.

Zbog neophodnosti čestih odlazaka u Poresku upravu, dostavljanje različitih formi prijava za uplatu PDV-a košta privredu dodatnih 377 miliona dinara. Zato privrednici traže da im se omogući podnošenje poreske prijave elektronskim putem.

Upravo najveću frustraciju kod privrednika izaziva to što još nije u potpunosti uvedena elektronska komunikacija između preduzeća i organa vlasti, kao i između samih državnih institucija. Ta zamerka, kako primećuju istraživači, odnosi se na svih pet procedura. Najbitniji reformski postupak za većinu ispitanika bio bi poboljšanje elektronske komunikacije, jer je njen nedostatak glavni uzrok mnogih problema. Centralna baza podataka bi eliminisala potrebu preduzeća da iste dokumente više puta podnose različitim državnim institucijama i oslobodila bi ih suvišnih troškova zbog nedostatka koordinacije organa vlasti, navodi se u analizi FREN-a.