U Srbiji je svega tri odsto stanovništva zainteresovano za životno osiguranje, a problem je u nedovoljnoj edukaciji i minimalnom stepenu znanja o potencijalima tog osiguranja. Kada se sve to ima u vidu, jasno je zbog čega oko 225.000 naših građana za tu vrstu osiguranja godišnje izdvaja oko 80 miliona evra, ili 14 odsto ukupne vrednosti tržišta osiguranja. Poređenja radi, godišnja izdvajanja za životno osiguranje u Srbiji su deset evra, u Sloveniji 340, a u Austriji preko 900 evra. Očekivanja su da će tržište osiguranja u Srbiji u ovoj godini rasti pet do šest odsto, što je u odnosu na 2009. godinu dvostruko veći rast. Između pet do šest odsto prognoza je rasta tržišta, a ambicija “Viner štetiše osiguranja” je rast za oko 13 odsto. Osiguravajuća kuća “Viner štetiše Srbija” ostvarila je, inače, u prvom tromesečju ove godine dobit od 1,52 miliona evra i blagi rast bruto premije od oko šest odsto.
U Srbiji je svega tri odsto stanovništva zainteresovano za životno osiguranje, a problem je u nedovoljnoj edukaciji i minimalnom stepenu znanja o potencijalima tog osiguranja.
- Kada se sve to ima u vidu, jasno je zbog čega oko 225.000 naših građana za tu vrstu osiguranja godišnje izdvaja oko 80 miliona evra, ili 14 odsto ukupne vrednosti tržišta osiguranja - objasnio je on i podsetio da su, poređenja radi, godišnja izdvajanja za životno osiguranje u Srbiji deset evra, u Sloveniji 340, a u Austriji preko 900 evra - kaže predsednik Upravnog odbora “Viner štetiše Srbija” Branko Krstonošić.
Očekivanja su da će tržište osiguranja u Srbiji u ovoj godini rasti pet do šest odsto, što je u odnosu na 2009. godinu dvostruko veći rast.
- Između pet do šest odsto prognoza je rasta tržišta, a ambicija “Viner štetiše osiguranja” je rast za oko 13 odsto - kaže Krstonošić.
Osiguravajuća kuća “Viner štetiše Srbija” ostvarila je, inače, u prvom tromesečju ove godine dobit od 1,52 miliona evra i blagi rast bruto premije od oko šest odsto.
Čeka se stav države
DO kraja maja treba očekivati da će država da izađe s jasnim stavom da li će biti prihvaćen predlog osiguravajućih kuća da se smanji porez na životno osiguranje, a da se zauzvrat taj sektor aktivno uključi u kupovinu državnih hartija od vrednosti i finansiranje infrastrukturnih projekta - kaže Krstonošić.