Tema - Srbija

Zamenom prozora ušteda 50 odsto

U Srbiji postoji značajan potencijal unapređenja stepena racionalnog korišćenja energije u svim sektorima potrošnje, posebno u sektoru koji obuhvata zgradarstvo, poljoprivredu, javne komunalne delatnosti i domaćinstva.

Doslednom primenom standarda za projektovanje i gradnju objekata bilo bi moguće ostvariti uštedu od 30 do 40 odsto u energiji za grejanje.Struktura finalne potrošnje energije po sektorima za 2008. godinu iznosila je - 26 odsto za saobraćaj, industriju 34 odsto, a za domaćinstva i javne i komercijalne delatnosti 40 odsto.

- Dosadašnje analize iz projekata Agencije za energetsku efikasnost pokazale su uštedu i do 50 odsto u energiji.

Kod nas je stanje takvo da ima mnogo prostora za poboljšanje - kaže direktor Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić.

On navodi da je zaostajanje u energetskoj efikasnosti u zgradarstvu u odnosu na evropske zemlje evidentno još iz perioda ranih 90-ih godina. Potvrda o ovome je da prosečna potrošnja finalne energije u stambenim zgradama zemalja EU u toplotne svrhe iznosi 138 kWh/m2, a u našoj zemlji oko 200 kWh/m2. U poslednje vreme u Srbiji se, međutim, pojavljuju investitori koji su počeli da grade energetski efikasne zgrade, ali je to još uvek u začetku.

Dosadašnje analize iz projekata Agencije za energetsku efikasnost pokazale su uštedu i do 50 odsto u energiji i emisiji ugljen-dioksida. Ni u centralnoevropskim i istočnoevropskim zemljama nije bila mnogo bolja situacija, ali se od 2000. godine poboljšava, a pogotovo posle ulaska ovih zemalja u Evropsku uniju 2004. godine. Razlog tome je veća mogućnost korišćenja investicionih fondova, ali i obaveza implementiranja novih propisa.

- Na inicijativu Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije, uz podršku JKP "Beogradske elektrane" i Društva za klimatizaciju, grejanje i hlađenje, početkom 2010. godine usvojen je predlog usaglašavanja nacionalnih standarda, kojim će se spoljne projektne temperature za područje Beograda i ostalih gradova Srbije, u zimskom periodu, promeniti - navodi Kovačić.

Uzimajući u obzir da građani, ukoliko se greju na daljinsko grejanje, ne mogu mnogo da utiču na to da li će i kada toplane zameniti stare cevi ili uvesti merače potrošene energije, ostaje ipak dosta toga što mogu sami da urade kako bi smanjili potrošnju i gubitke, a samim tim i svoje račune ukoliko se greju ili dogrevaju iz drugih izvora (struja, gas, čvrsto gorivo).

Zamenom prozora, gubici energije mogu da se smanje i do 50 odsto, a investicija se isplaćuje kroz smanjenu potrošnju za oko tri do pet godina. Oni za koje je to prevelika investicija, mogli bi bar da postave gumene (ili aluminijumske) trake ili lajsne koje nisu skupe, a ipak doprinose da se gubi manje energije.

Termoizolacija je nešto skuplja, ali se njenim postavljanjem gubici mogu smanjiti i za dve trećine. U zavisnosti od materijala koji se koristi, postižu se uštede od 25 do 65 odsto, a investicija se isplaćuje u periodu od četiri do sedam godina. Svaki tip materijala je u osnovi dobar i optimalan za određenu primenu. Pomenimo samo stiropor, mineralnu i kamenu vunu, razne polistirene, stirodur. U zavisnosti od primene, neki materijali su pod određenim tehničko-tehnološkim uslovima nepreporučljivi usled potencijalne požarne opasnosti.

Izolacija sa stiroporom od samo jednog centimetra smanjuje gubitke za skoro 30 odsto, sa onim od pet centimetara oko 50 odsto, dok bi stiropor od osam centimetara omogućio smanjenje gubitak energije za oko dve trećine. Agencija za energetsku efikasnost savetuje građanima da ako već rade izolaciju ne štede na debljini (npr. od 10 ili 15 cm), jer su tako efekti veći, a nije mnogo skuplje, jer se izdvaja više novca samo za stiropor, dok su cene ostalog materijala i radova iste.

Prosečan efekat sa primenom mera koje ne zahtevaju maksimalne investicije građana, jeste smanjenje potrošnju energije za oko 30 odsto. Naravno, sa većim investicijama i primenom sveobuhvatnijih i maksimalističkih tehničkih mera taj procenat može biti i znatno viši.

Korišćenjem uređaja koji efikasnije koriste električnu energiju, energetski razred A, u domaćinstvu se može smanjiti račun za struju i za više od 40 odsto, dok bi se korišćenjem elektronskih uređaja u kancelarijama, koji pripadaju grupi sa najmanjom potrošnjom energije u svojoj klasi, potrošilo i do 70 odsto manje električne energije.