Tema - Srbija

Zbog stana u bankrot

Bankari se sve više suočavaju sa problematičnim kreditima, odnosno sa zajmovima koje ne mogu da naplate.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije pozajmice sa kašnjenjem dužem od 90 dana su dostigle nivo od 17,5 odsto, odnosno iznose 261 milijardu dinara. U odnosu na mart, krajem juna problematični krediti su povećani za 37 milijardi dinara. U otplati kasni najviše privreda koja je i najzaduženija.

Preduzeća bankama duguju više od bilion dinara ili nešto iznad 10 milijardi evra. Firme su se u drugom tromesečju ove godine zadužile za oko 110 milijardi dinara više nego u prva tri meseca. Od toga javni sektor je uvećao dugovanja za 39 milijardi dinara. I građani su se više zajmili i njihovi dugovi su povećani za 46 milijardi dinara.

- U docnji su najviše preduzeća, koja nisu izmirila obaveze prema bankama u iznosu od 202 milijarde dinara - kažu u NBS.

- Sa ratama najviše kasni prerađivačka industrija i to 80 milijardi dinara, a zatim trgovina koja duguje 64 milijardi dinara, građevinarstvo sa 15 milijardi dinara...

S druge strane ukupan iznos problematičnih kredita kod građana je na nivou od 46,8 miliajrdi dinara i povećan je u junu u odnosu na mart za pet milijardi dinara. Stanovništvo teško otplaćuje gotovinske, zatim stambene kredite, a potom slede kreditne kartice, dozvoljeni minusi i potrošački zajmovi.

Samo za stambene kredite građani duguju 12,1 milijardu dinara, čija naplata kasni više od 90 dana.

- Značajno učešće problematičnih kredita je neophodno posmatrati i kroz mogućnost bankarskog sektora da iz rezervi formiranih za procenjene gubitke po svim palsmanima u dovoljnoj meri pokrije takve zajmove - ističu u NBS.

- Zasada je dostignuti nivo rezervi za procenjene gubitke i dalje na adekvatnom nivou koji omogućava svođenje negativnih efekata na najnižu meru.

Prema rečima Miodraga Zeca, ekonomiste, odnos kreditnog i privrednog sistema se mora promeniti. Ne može se prema njegovom mišljenju opstati samo na zajmovima. Preduzeća moraju da proizvode i izvoze, a ne samo da se zadužuju za obrtni kapital.Zatim upadaju u problem sa otplatom.

- Kod nas i privreda i građani svoju imovinu drže u nekretninama, a to su nerazmenjiva dobra i od toga nema privrednog rasta - kaže Zec.

- Firmama nisu potrebne nove zgrade, nego savremena oprema, kako bi mogle da svojim proizvodima konkurišu u inostranstvu. Kada se zarade devize, onda je lako i vraćati kredite.