Transport - Srbija

Brži protok robe kroz Srbiju

Otvaranjem prvih poglavlja u pregovorima sa EU polovinom decembra prošle godine Srbija je odškrinula vrata Evropske unije, a srpska carinska služba je 1. februara 2016. postala deo carinskog sistema „ujedinjene Evrope”.

Uprava carina je prošlog ponedeljka u ponoć počela da primenjuje takozvani Novi kompjuterizovani tranzitni sistem (NCTS), koji omogućava da strana roba gotovo bez zadržavanja prelazi našu granicu na putu ka odredištu u nekoj od 34 evropske zemlje.

Reč je o elektronskoj carinskoj proceduri bez papira, a njenim uvođenjem Srbija je ispunila jedan od uslova za pristupanje punopravnom članstvu u EU.

– Srbija se 1. februara uključila u tranzitni sistem Evropske unije, što znači da u protoku robe srpska granica praktično ne postoji – objašnjava Miloš Tomić, direktor Uprave carina. – Pre nogo što nam je EU dozvolila da se uključimo u njen tranzitni sistem, Srbija ga je u svojim granicama primenjivala cele 2015. godine. Tako je Uprava carina u prošloj godini obradila bezmalo 1,2 miliona tranzitnih deklaracija. To znači da je kroz našu zemlju, koristeći novi sistem, na putu do svog krajnjeg odredišta sa robom prošlo gotovo milion i dve stotine hiljada kamiona, brodova i vozova.

Tako je Srbija zaslužila da pristupi konvencijama o zajedničkom tranzitnom postupku. Kompjuterizovana carinska procedura, napominje Tomić, omogućava da učesnici u robnom prometu ostvaruju veću zaradu od tranzita. Naši kopneni saobraćajni koridori postaju privlačniji za prevoznike, što donosi više posla bankama, menjačnicama, ugostiteljima, auto-servisima i benzinskim stanicama, a uvećava se i prihod od naplate putarine.

Konvenciju o zajedničkom tranzitnom postupku čini 28 zemalja EU, četiri zemlje EFTA, Turska, Makedonija i od 1. februara Srbija.

– Većina zemalja u našem okruženju koristi NCTS, kao što su Mađarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Makedonija od marta 2014. – ukazuje naš sagovornik. – Da nismo uveli ovaj sistem, Srbija bi bila jedino carinsko područje koje prekida lanac sigurnog transporta robe u ovom regionu i na Koridoru 10.

Ulazak Srbije u ovaj kompjuterizovani tranzitni sistem, koji primenjuju 34 zemlje, smanjiće zastoje na graničnim prelazima i transportne troškove, što povećava konkurentnost srpske privrede. Očekuje se da Koridor 10 privuče više kamiona, naročito posle njegovog završetka u martu 2017, uključujući i jedan broj šlepera sa Koridora 4, koji prolazi kroz Bugarsku i Rumuniju.

Direktor Uprave carina podseća da je ova državna služba počela da uvodi i takozvani sistem ovlašćenih privrednih subjekata. Reč je o, kako carinici vole da kažu, maksimalnom pojednostavljenju carinskih procedura. Do sada su status ovlašćenih privrednih subjekata u Srbiji stekle tri kompanije, dok su još dve u postupku kontrole.