Ni posle pet i po godina različitih pokušaja da od „Er Berlina” učini profitabilnu avio-kompaniju, „Etihad” to nije uspeo tako da je drugi po veličini nemački avio-prevoznik ovih dana stao u red za državnu pomoć.Saznanje berlinskog dnevnog lista „Velt” da je „Er Berlin” tražio od dve nemačke savezne pokrajine – Severne Rajne-Vestfalije i Berlina – da razmotre da li bi mu dale državne garancije za uzimanje novih kredita, vrlo brzo su potvrđena, ali to i dalje ne čini nimalo izvesnijom sudbinu ovog prezaduženog avio-prevoznika, čiji je najveći suvlasnik sa 29,21 odsto akcija „Etihad” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Ni posle pet i po godina različitih pokušaja da od „Er Berlina” učini profitabilnu avio-kompaniju, „Etihad” to nije uspeo tako da je drugi po veličini nemački avio-prevoznik ovih dana stao u red za državnu pomoć.
Saznanje berlinskog dnevnog lista „Velt” da je „Er Berlin” tražio od dve nemačke savezne pokrajine – Severne Rajne-Vestfalije i Berlina – da razmotre da li bi mu dale državne garancije za uzimanje novih kredita, vrlo brzo su potvrđena, ali to i dalje ne čini nimalo izvesnijom sudbinu ovog prezaduženog avio-prevoznika, čiji je najveći suvlasnik sa 29,21 odsto akcija „Etihad” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Prošlog meseca „Etihad” je „Er Berlinu” dao još jedan kredit od 350 miliona evra i pismo podrške za narednih najmanje 18 meseci, čime se izbegao bankrot ali ne i osigurala budućnost ovom nemačkom avio-prevozniku, čiji su ukupni dugovi sa ovom finansijskom injekcijom narasli na bezmalo dve milijarde evra.
Posle neuspešnog spasavanja italijanskog nacionalnog avio-prevoznika „Alitalija”, kako sada stvari stoje sva je prilika da investitor iz Abu Dabija nije uspešan ni u naumu da od „Er Berlina” napravi uspešnu kompaniju. Otkad je krajem 2011. za 73 miliona evra kupio bezmalo trećinu akcija „Er Berlina”, arapski recepti za oživljavanje kompanije išli su od uspostavljanja letova ka Abu Dabiju i SAD, preko modernizovanja flote aviona i pokušaja strateške ekspanzije u centralnoj Evropi, do uspostavljanja više vrsta avionskih karata čime je „Er Berlin” postao nešto između lou-kost kompanije i kompanije sa uobičajenim standardom usluga i cena.
Ovi potezi, koje je „Etihad” primenio i u „Er Srbiji”, međutim, nisu izlečili „Er Berlin” a od kupovine nove flote se odustalo. Povrh toga, pokušaji arapskih suvlasnika da letovi „Er Berlina budu takozvani kod-šer letovi sa „Etihad ervejzom”, tako da zajednički oglašavaju letove, prodaju karte ali i ubiraju zaradu, došli su na udar prvo nemačke Savezne službe za vazduhoplovstvo, a potom i nemačkog suda koji je krajem 2015. tu praksu zabranio jer nije u skladu sa bilateralnim sporazumom o vazdušnom saobraćaju između Nemačke i UAE.
Nakon što je „Er Berlin” samo u 2015. ostvario neto gubitak od 447 miliona evra, ne uspevši čak da profitira ni od ekstremno jeftinog goriva, „Etihad” kreće u restrukturiranje nemačkog avio-prevoznika, rasprodavši sve njegove avione, bezmalo prepolovivši broj ruta sa 140 na 75, zatvorivši šest baza za „Er Berlinove” avione i usmerivši se samo na Berlin, Diseldorf, Štutgart i Minhen. Uz najavu da će se fokusirati na to da im putnici budu poslovni ljudi, kao i na domaće linije unutar Nemačke, „Er Berlin” je najavio i ukidanje 1.200 radnih mesta, kao i davanje „Lufthanzi” u zakup 38 aviona sa sve osobljem.
Međutim, restrukturiranje je zapravo samo povećalo operativne gubitke avio-kompanije pa su u 2016. bili rekordna 782 miliona evra, što je nateralo rukovodstvo „Er Berlina” da najavi pregovore o partnerstvu sa „Lufthanzom”, kao i prodaju svog udela u austrijskoj avio-kompaniji „Niki”.
„Moramo da pronađemo partnera u 2017, a ’Lufthanza’ je jedan od potencijalnih. Razmotriću sve što ima smisla za ’Er Berlin’ i što osigurava radna mesta na duži rok“, izjavio je za nedeljnik „Cajt“ direktor „Er Berlina” Tomas Vinkelman. „Današnji finansijski rezultati su izuzetno nezadovoljavajući.“
Tim rezultatima je doprinelo i, prema svemu sudeći, očigledno veoma loše sprovođenje restrukturiranja firme pa se dešava da nema raspoloživih aviona za zakazane letove. Naime, prema podacima portala, koji beleži zahteve putnika za obeštećenje, prvih deset dana juna dnevno je u proseku oko 24 leta otkazano ili realizovano sa zakašnjenjem većim od tri sata. Svojevrsni rekord je zabeležen 1. juna kada su otkazana čak 44 leta, pri čemu su sva otkazivanja i kašnjenja prvog vikenda juna koštala kompaniju više od pola miliona evra.
Da stvari budu gore, posle nekoliko meseci pregovora, propao je plan „Etihada” da sa najvećim nemačkim turističkim koncernom TUI napravi zajedničku avio-kompaniju specijalizovanu za turistička putovanja tako što će oni od „Er Berlina” otkupiti udeo od 48 odsto akcija u austrijskoj avio-kompaniji „Niki” i spojiti je sa avio-kompanijom koju TUI već poseduje. Ipak, „Etihad” je najavio da će od „Er Berlina” za 300 miliona evra kupiti udeo u „Nikiju”, što bi moglo samo privremeno da smanji probleme, ali ne toliko da „Lufthanza” zaista odluči da kupi prezaduženog konkurenta na domaćem tržištu.
Kako ističu nemački stručnjaci za avijaciju, „Lufthanza” će kupiti „Er Berlin” samo ako ga ulagači iz Abu Dabija rasterete dugova, ali i dela radnika, budući da bi nemački avio-gigant zapravo ovu eventualnu kupovinu iskoristio za jačanje svoje kćerke-firme – „Jurovings” (nekadašnji „Džermanvings”).
Do tada rukovodstvo „Er Berlina” nastoji da spasi kompaniju od bankrota i nimalo slučajno mogućnost dobijanja državnih garancija traži u Severnoj Rajni-Vestfaliji i Berlinu, jer u te dve pokrajine živi i radi najveći broj od 8.000 njihovih zaposlenih. Jedna od portparolki nemačkog saveznog ministarstva ekonomije rekla je da će zahtev biti razmotren zajedno sa pokrajinama, ali da je jedan „održivi koncept o budućnosti“ „Er Berlina” minimalni preduslov za dobijanje ove pomoći.
Nemci protiv davanja državne pomoći
Portal magazina „Špigl” objavio je rezultate reprezentativnog istraživanja javnog mnjenja, koji ukazuju da je skoro 70 odsto Nemaca protiv davanja državne pomoći „Er Berlinu”. Na pitanje da li bi trebalo državnim garancijama spasti „Er Berlin” od bankrota, 37,2 odsto ispitanih reklo je „ne, ni u kom slučaju“, 31,8 odsto „prevashodno ne“ dok je, uz 10,8 odsto neopredeljenih, samo 13,3 odsto reklo „prevashodno da“ i 6,9 odsto „da, u svakom slučaju“.