Transport - Srbija

EU ubrzava saobraćaj u Srbiji

Srbija će u bliskoj budućnosti moći da računa na više novca iz evropskih fondova za izgradnju i obnovu puteva i železnice, rečeno je za „Politiku” u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Na opravdanost ovakvog očekivanja, kažu, upućuju rezultati razgovora predstavnika Vlade Srbije sa predstavnicima Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Sveske banke na četvrtom Samitu o zapadnom Balkanu, koji je u okviru Berlinskog procesa nedavno održan u Trstu.

Na pregovaračkom stolu u Trstu bili su projekti u našoj zemlji vredni oko 300 miliona evra.

– Potpisivanje ugovora sa EIB o finansiranju radova na pružnom pravcu od Niša do Dimitrovgrada očekuje se uskoro – kažu u Ministarstvu saobraćaja.

– Reč je o poslednjoj deonici preostaloj za elektrifikaciju, a razgovaralo se i o izgradnji železničke obilaznici oko Niša.
Svetska banka i EBRD finansirale bi izgradnju „auto-puta mira” Niš–Merdare–Priština. Ovom prilikom razgovaralo se o izgradnji prve deonice od Niša do Pločnika, vredne 230 miliona evra u kombinaciji granta iz Investicionog okvira za zapadni Balkan, sredstava EIB, i novca iz budžeta Srbije, rečeno nam je u ovom ministarstvu.

Sporazum o transportnoj zajednici, iako bez parafa predstavnika BiH, jedan je od tri važna dokumenta samita u Trstu, tvrde učesnici tog skupa. Njegovo sprovođenje narednih godina, pod paskom briselske administracije, treba da pojednostavi i pojeftini poslovanje privreda regiona.

– Osnivanje transportne zajednice prvo će integrisati transportna tržišta regiona, a zatim će uslediti njihova integracija sa transportnim tržištem Evropske unije – objašnjava Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. – Uz usklađivanje propisa i razvoj saobraćajne infrastrukture, sporazum o transportnoj zajednici će privredi, pre svega, doneti jednostavnije administrativne procedure u prekograničnoj trgovini, uštedeti i vreme i novac i omogućiti lakše, brže i efikasnije poslovanje.

Koliko je to važno najbolje govori podatak da se kompanije zapadnog Balkana suočavaju se značajnim regulatornim barijerama, time i troškovima u međusobnoj trgovini, koji umanjuju njihov učinak i onemogućavaju da u punoj meri iskoriste izvozne potencijale, ukazuje Čadež.

– Troškovi transporta u regionu iznose 16 odsto njegovog bruto domaćeg proizvoda, što je dvostruko više u odnosu na prosek u Evropskoj uniji – ukazuje Čadež.

– Balkanski izvoznici imaju čak 20 odsto veće izdatke pri prelasku granica i tri puta veće troškove usklađivanja dokumentacije nego kompanije iz Evropske unije.

Osnivanje transportne zajednice, oslonjene na agendu povezivanja, doneće i bolje transportno umrežavanje regiona i sa Evropom, kroz realizaciju prioritetnih zajedničkih infrastrukturnih projekata. To će kompanijama doneti ne samo bolje saobraćajne veze i modernije puteve, pruge, luke, aerodrome, već i poslove za firme iz regiona na njihovoj izgradnji.

Čadež podseća da je jedan od rezultata samita u Trstu i Komorski investicioni forum komora regiona. One okupljene pripremaju svoje privrede za predstojeće tendere i zajednički nastup, umrežavaju kompanije u građevinske i konzorcijume iz drugih oblasti, kako bi tako udružene, mogle da dobiju što više poslova izgradnje saobraćajne i druge infrastrukture, što će finansijski podržati Evropska unija.