Od ponedeljka, od putnika koji lete na Korean Air-u će možda biti zatraženo da stanu na vagu pre nego što se ukrcaju na let.
Vežba, koja će trajati oko tri nedelje, propisana je zakonom i odnosi se na sve korejske avio-prevoznike, rekao je predstavnik Korean Air-a za CNBC.
Zakon zahteva od avio-kompanija da vagaju putnike i njihov ručni prtljag najmanje svakih pet godina i to je "ključno za bezbednost leta", rekao je predstavnik za CNBC.
Najava je naišla na reakciju javnosti, prenose lokalni mediji.
Obaveštenje sa detaljima o vežbi - koja bi trebalo da počne na međunarodnom aerodromu Gimpo u ponedeljak, a zatim na aerodromu Inčeon sledećeg meseca - uklonjeno je sa veb stranice avio-kompanije, zbog "dovoljnog obaveštenja i medijske pokrivenosti", navodi avio-kompanija.Da li je razumno vagati putnike?
- Definitivno ne, rekao je Vens Hilderman, izvršni direktor kompanije za bezbednost u vazduhoplovstvu Afuzion.
Barem ne u svrhu bezbednosti, rekao je.
- Ako ste u malom Bombardieru, malom avionu Embraer, a mi smo imali 10 veoma gojaznih ljudi… to bi moglo da napravi malu razliku, rekao je on. „U komercijalnim avionima, bilo šta od 737 i više, znate, 120 ljudi, imamo ugrađeno.
Softver za vazduhoplovstvo može da se prilagodi promenama težine, gustini vazduha i drugim faktorima, zbog čega bezbednost nije ugrožena čak ni u situacijama kada je sastav putnika netipičan, kao što je rani jutarnji let uglavnom poslovnih ljudi, koji teže više od prosečnog putnika , rekao je.
Sve u svemu, značajno povećanje težine po putniku bilo bi pomračeno težinom goriva, tereta i samog aviona, rekao je Hilderman. „Gorivo je 20 puta više od težine putnika“, rekao je on.
Ali Shem Malmkuist, instruktor na Florida Tech's College of Aeronautics, rekao je da su nasumični uzorci težine dobra ideja.
- Koristimo prosečnu težinu putnika, ali ljudi postaju mnogo teži, rekao je on. „Tristo ljudi
koji teže više od proseka mogu da dovedu avion do veće težine, a svi naši proračuni performansi — dužina piste, uspon, rastojanje od prepreka, udaljenosti za sletanje, mogućnosti visine — svi zavise od težine, između ostalog.
Hilderman se slaže da ljudi postaju sve veći, ali je rekao da se putnici sada razlikuju i na druge načine.
- Amerikanci postaju sve teži. I Kinezi, i Korejci, rekao je on. „Ali mi takođe letimo mlađi... tako da to zapravo kompenzuje povećanje telesne težine prosečnog čoveka.
Studija objavljena 2019. u Journal of Transport & Health otkrila je da regioni sa većom prevalencom gojaznosti „mogu početi da vide značajno ugrožene bezbednosne margine ako se trendovi povećanja težine nastave“.
Jose Silva, vanredni profesor na Fakultetu inženjeringa australijskog RMIT univerziteta i jedan od autora studije, rekao je za CNBC da misli da avio-kompanije nerado vagaju putnike zbog osjetljive prirode ove teme.
- Takođe postoji nedostatak razumevanja bezbednosnih dobitaka koji bi se mogli dobiti ako bi postojali precizniji načini da se utvrdi težina putnika, umesto da se oslanjaju na standarde, rekao je on.
U pritužbi uzbunjivača podnetoj 2021. navodi se da Federalna uprava za vazduhoplovstvo SAD nije prepoznala bezbednosne probleme uzrokovane oslanjanjem na prosečnu težinu putnika ili prtljaga koja više ne odražava populaciju SAD.
Gde avio-kompanije mere putnike
Air Nev Zealand je u junu vagao putnike iz razloga, kako se navodi, vezanih za sigurnost i efikasnost goriva.
Finnair je uradio isto 2017. godine, a Havaiian Air je sproveo više vežbi težine putnika na letovima između Honolulua i Američke Samoe. (Sada ugašeni Samoa Air nekada je naplaćivao putnike po njihovoj težini, navodi Rojters.)
Putnici u Sjedinjenim Državama verovatno neće biti vagani, rekao je Hilderman, iako je u savetodavnom cirkularu FAA objavljenom 2019. godine navedeno da avio-kompanije mogu da mere putnike.
Drugačija je priča u Evropi, gde prevoznici poštuju propise Agencije Evropske unije za bezbednost u vazduhoplovstvu (EASA).
EASA je izmerila skoro 23.000 putnika 2008. i 2009. godine i otkrila da je prosečna težina putnika porasla za 3 do 5 kilograma (6,6 do 11 funti). Sledeći izveštaj objavljen 2022. godine otkrio je da se srednja težina putnika neznatno povećala od 2009. godine, za prosečno 82 kg (181 funta) za muškarce i 68 kg (149 funti) za žene.
Periodične procene težine — putnika i drugih predmeta u avionu — mogu pomoći avio-kompanijama da utvrde da li su procene težine i dalje tačne da nadoknade količinu tereta koji nose, rekao je Hilderman.
Ali „ima još malo u ovoj misteriji“, dodao je on.
- U Evropi su malo rigorozniji u pogledu individualnih prava sa privatnošću, rekao je on. „Sa EASA-om, oni žele da zaštite putnike i kažu: Gledajte, putnici su sve veći, pa avio-kompanije želimo da obezbedite minimalnu udaljenost na svojim sedištima.
Broj sedišta u komercijalnim avio-kompanijama zasniva se na prosečnoj težini putnika od 1950-ih do 1970-ih, rekao je Hilderman. Od tada su ljudi postali veći, ali nagib sedišta se smanjio, rekao je - „29 inča u nekim slučajevima, to je apsolutno smešno.
Veličina putnika u avionima je kontroverzna tema — sa prevelikim letcima koji iznose optužbe za diskriminaciju zbog prolaza liliputanskih aviona i veličina sedišta, a manji putnici javno govore o zadiranju u sedište.
Ali za razliku od drugih industrija koje opslužuju teške ljude - od proizvođača stolica do toaleta do vožnji u zabavnim parkovima - avio-industrija nije povećala sedišta.
- Neki su predložili da se od gojaznih putnika zahteva da plate dva sedišta kako se drugim putnicima ne bi bilo neprijatno, ali to omogućava avio-kompanijama da izbegnu svaku odgovornost, rekao je Nik Gausling, poslovni konsultant za potrošačke usluge i generalni direktor Romi Group LLC.
Gausling je primetio da, dok je na druge industrije vršen pritisak da daju prioritet iskustvu korisnika, „potrošači imaju vrlo malo izbora da svoj posao prenesu na drugo mesto“ kada su u pitanju avio-kompanije.Tigres Ozborn, izvršni direktor Nacionalne asocijacije za unapređenje prihvatanja masti, rekla je za CNBC da je većina velikih avio-kompanija odgovorila sa tri opcije za putnike sa prekomernom težinom: platiti skuplje karte koje dolaze sa većim sedištima, kupiti drugo sedište ili ostati kod kuće.
- Debeli ljudi zaslužuju da putuju iz zadovoljstva kao i svi drugi, a takođe treba da zapamtimo da je putovanje avionom za posao, za porodične obaveze, ali i za druge obaveze, rekla je ona. „Naši porezi pomažu u podršci ovoj industriji, a mi zaslužujemo da budemo smešteni bezbedno i udobno, uz pristup pristupačnim sedištima po svim nivoima cena.
Ideje za pomoć većim putnicima
Hilderman je rekao da avio-kompanije mogu da prodaju druga sedišta putnicima veće veličine po veoma sniženoj stopi.
Ili mogu da rezervišu pola tuceta mesta za veće ljude, za koje bi putnici mogli privatno da se registruju na mreži, koristeći podatke o visini i težini iz svojih vozačkih dozvola, rekao je on.
Ta sedišta mogu da se prodaju uz malu doplatu, a ako ih kvalifikovani putnici ne rezervišu nedelju dana pre leta, puštaju se svima koji su spremni da ih plate, dodao je on.
Ima li nade za šira mesta?
Što se tiče toga da li će aviokompanije povećati veličinu sedišta za sve, Hilderman je rekao da, iako je to matematički moguće, nije praktično.
- Prečnici trupa su unapred određeni, rekao je on, govoreći o glavnom telu aviona. „Trenutno imamo 29.000 komercijalnih aviona koji lete, a proizvodimo samo oko 1.500 godišnje, tako da bi bilo potrebno 20 godina da se zameni cela flota.
Remont aviona sa širim sedištima znači sužavanje prolaza, što je već usko stisnuto, rekao je on. Da bi se proširio prolaz, trebalo bi da se ukloni jedno sedište iz svakog reda, što bi rezultiralo povećanjem cene karata za 20-25 odsto, rekao je on.
- Većina ljudi ne gleda na kakvom avionu leti i nemaju pojma koliki je nagib ili širina sedišta, rekao je Hilderman. "Oni jednostavno kupuju po ceni - i avio-kompanije to znaju."
Arnold Barnet, profesor nauke o menadžmentu i statistike na MIT Sloan School of Management, rekao je za CNBC da je većina letača spremna da izdrži trenutne veličine sedišta u zamenu za niže cene.
Ako bi se sedišta promenila, „avio karte bi morale da porastu, a letenje bi postalo nedostupno putnicima sa ograničenim budžetom“.
Za mnoge je usko sedište u avionu bolje od sedišta u autobusu, rekao je on.