Transport - Srbija

Na srpskim prugama uskoro i privatni prevoznici

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je danas sa šefom Misije MMF-a za Srbiju Džejmsom Rufom u okviru revizije aranžmana sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.

U saopštenju Kabineta potpredsednika Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi se da je Ruf istakao da je MMF ohrabren rezultatima postignutim u Železnicama Srbije, uz uverenje da to može postati model i za reformu drugih javnih preduzeća.

Šef Kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verheijen čestitao je na napretku koji je do sada ostvaren.

Teme razgovora sa MMF-om, Svetskom bankom i EBRD-om bile su reforme Železnica Srbije i razvoj projekta modernizacije pruge Beograd–Budimpešta, projekti u putnoj infrastrukturi, uključujući i rehabilitaciju puteva u Srbiji, napredak Srbije na Duing biznis listi Svetske banke, kao i reforma katastra.

Zvaničnicima svetskih finansijskih institucija predstavljeni su planovi dalje reforme Železnica Srbije, ali i do sada postignuti rezultati.

Mihajlović je istakla da je ove godine otvoreno železničko tržište, što će lokalnim samoupravama pomoći da privuku zainteresovane privatne prevoznike na pružnim deonicama koje su sada nerentabilne, a kojih ima približno 800 kilometara.

Tržište je otvoreno i trudimo se da podignemo nivo usluge na srpskim prugama, poručila je potpredsednik Vlade i dodala da se više od 400 kilometara pruga u Srbiji uopšte ne koristi decenijama, a plaća se zemljište na kojem su, zbog čega će se odmah krenuti u proces njihovog gašenja kako bi se smanjili troškovi.

Ovaj sektor očekuje i racionalizacija broja zaposlenih gde će se o tačnom broju viška zaposlenih i visini otpremnina koje će im biti ponuđene nastaviti pregovori sa sindikatima dok se ne dođe do rešenja prihvatljivog za sve, poručila je ona.

Mihajlović je zvaničnike MMF-a, Svetske banke i EBRD-a informisala i o tome da se projekti u putnoj infrastrukturi realizuju u zadatim rokovima, a da je uspešna reforma u građevinarstvu imala višestruke efekte na ukupnu ekonomiju, pa je učešće građevinarstva u BDP-u sa 4,1 odsto, koliko je iznosilo u 2014. godini, povećano na 5,1 odsto u 2016. godini.

Paralelno sa tim, kako je istakla, započeta je i reforma katastra, koja je podjednako važna kako bi sistem u potpunosti funkcionisao, što će dodatno poboljšati poziciju Srbije na listi Svetske banke.