Do kraja ovog meseca sva četiri preduzeća nekadašnjih „Železnica Srbije” imaće tri hiljade radnika manje, a svi oni dobiće otpremnine u iznosu od 240 evra po godini staža, kaže za „Politiku” Dragan Ranđelović, predsednik Sindikata železničara Srbije. Reč je o zaposlenima svih profila, ali naš sagovornik upozorava da bi odlazak velikog broja mašinovođa, otpravnika vozova, elektroničara ili građevinskih inženjera mogao da prouzrokuje ozbiljne probleme u funkcionisanju srpskih železnica. Ubrzo će Vlada Srbije morati da se pozabavi rešavanjem ovog pitanja, mišljenje je Ranđelovića. Najveći broj radnika dobrovoljno se prijavio za odlazak iz „Železnica”, dok je manji broj njih rukovodstvo proglasilo tehnološkim viškom. Oni kojima nedostaje dve godine do penzije imaju pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje u trajanju od 24 meseca. Najveći broj ljudi, više od 1.700 odlazi iz „Infrastruktura železnica”. Oko 1.500 radnika dobrovoljno odlazi, dok su ostali proglašeni tehnološkim viškom.
Do kraja ovog meseca sva četiri preduzeća nekadašnjih „Železnica Srbije” imaće tri hiljade radnika manje, a svi oni dobiće otpremnine u iznosu od 240 evra po godini staža, kaže za „Politiku” Dragan Ranđelović, predsednik Sindikata železničara Srbije.
Reč je o zaposlenima svih profila, ali naš sagovornik upozorava da bi odlazak velikog broja mašinovođa, otpravnika vozova, elektroničara ili građevinskih inženjera mogao da prouzrokuje ozbiljne probleme u funkcionisanju srpskih železnica. Ubrzo će Vlada Srbije morati da se pozabavi rešavanjem ovog pitanja, mišljenje je Ranđelovića.
Najveći broj radnika dobrovoljno se prijavio za odlazak iz „Železnica”, dok je manji broj njih rukovodstvo proglasilo tehnološkim viškom. Oni kojima nedostaje dve godine do penzije imaju pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje u trajanju od 24 meseca.
Najveći broj ljudi, više od 1.700 odlazi iz „Infrastruktura železnica”. Oko 1.500 radnika dobrovoljno odlazi, dok su ostali proglašeni tehnološkim viškom.
U „Srbija vozu” otpremnine će uzeti oko 450 zaposlenih, dok će preduzeće „Srbija kargo” od januara sledeće godine imati oko 800 radnika manje. U ovom preduzeću tehnološkim viškom takođe je proglašeno oko 200 radnika. Prilikom izbora radnika koji će biti otpušteni poslodavac je morao da poštuje nekoliko kriterijuma (radni učinak, staž i broj dece mlađe od 26 godina).
Svi oni koje je preduzeće proglasilo viškom imaju pravo da ulože prigovor, a o njihovoj žalbi, u naredne dve nedelje, odlučivaće tim za žalbe koji je već oformljen u sva četiri preduzeća. Ovaj tim sastavljen je od šest članova poslovodstva i četiri predstavnika zaposlenih. Do sada su primili ukupno dvadesetak primedbi, ali Ranđelović naglašava da je još rano jer su spiskovi sa imenima otpuštenih istaknuti pre nekoliko dana, pa su mnogi još u šoku. Kada timovi za žalbe počnu da rade biće poznato da li je poslodavac poštovao propisane kriterijume pri izboru onih kojima će uručiti otkaz.
Naš sagovornik naglašava da nijedan mašinovođa nije proglašen tehnološkim viškom, već su se svi dobrovoljno prijavili za odlazak iz firme.
– Neki od njih su pred penzijom, a drugi više ne mogu da ispune stroge kriterijume u pogledu zdravstvenog stanja. I do sada smo „kuburili” sa nedostatkom ovog kadra, kao i sa manjkom otpravnika ili građevinskih inžinjera. Budući da nas očekuju veliki infrastrukturni projekti, država će morati da reši ovaj problem – objašnjava naš sagovornik uz napomenu da je problem sa velikim viškom birokrata, a malim brojem kvalifikovanih radnika nastao zbog političkog zapošljavanja. „Železnice” su, kako kaže Ranđelović, nekada udomljavale čak i ljude sa diplomama muzičke škole, a ova praksa je prestala tek pre dve godine kada je na snagu stupila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.
Prema ranijoj proceni Svetske banke do kraja sledeće godine iz sve četiri ćerke firme „Železnica” („Železnice Srbije”, „Infrastruktura železnice”, „Srbija voz” i „Srbija kargo” ) trebalo bi da ode oko 6.000 ljudi. Sva četiri preduzeća ukupno zapošljavaju oko 17.000 radnika. Najveći broj njih (oko 9.000) radi u „Infrastrukturi železnice” tako da će sledeće godine oko 1.600 ljudi ostati bez posla.