Da li ste se ikad zapitali zašto avioni lete tako visoko? Visina na kojoj leti većina aviona je 10.000 metara, a u slučaju letenja važi pravilo što više to bolje.Naime, jedan od glavnih razloga zbog kojih avioni lete tako visoko je taj što je u višim slojevima atmosfere vazduh razređeniji, zbog čega je let lakši, brži i ekonomičniji. Idealna visina kreće se od 10.000 do 13.000 metara. Više od toga, kiseonika je premalo da podstakne sagorevanje u motorima, a niže je vazdušni otpor veći.
Da li ste se ikad zapitali zašto avioni lete tako visoko?
Visina na kojoj leti većina aviona je 10.000 metara, a u slučaju letenja važi pravilo što više to bolje.
Naime, jedan od glavnih razloga zbog kojih avioni lete tako visoko je taj što je u višim slojevima atmosfere vazduh razređeniji, zbog čega je let lakši, brži i ekonomičniji.
Idealna visina kreće se od 10.000 do 13.000 metara. Više od toga, kiseonika je premalo da podstakne sagorevanje u motorima, a niže je vazdušni otpor veći.
Teoretski, u energetskom smislu, najefikasnije bi bilo da avion neprekidno ide uzlazno na više nadmorske visine, nego da se održava na, recimo, 10.000 metara, pošto se težina letelice smanjuje zbog trošenja goriva i razređivanja vazduha.
“Svaka letelica ima optimalnu visinu letenja”, objašnjava Piter Teri, koji je već 30 godina pilot komercijalnih letova.
“Konkord je leteo na mnogo većim visinama – od 15 do 18 hiljada metara, gde nijedna druga letelica nije.”
Na tako velikim visinama letelice zaobilaze i vremenske neprilike. Troposfera, odnosno atmosferski sloj najbliži tlu, beleži najviše meteoroloških fenomena, a letelicama najviše odgovara stratosfera.
U višim delovima atmosfere takođe se izbegavaju druge letelice, poput helikoptera i lakih aviona, ptica i insekata.
Pored svega toga, prednost visokog letenja je u tome što na visini od 13.000 metara, u slučaju nekog kvara, pilot ima mnogo više vremena da reši problem. Možda zvuči nelogično, ali postoji mogućnost da avion sleti bezbedno, čak i ako oba motora otkažu.
* Ne postoji maksimalna visina za letenje, ali motori teže rade kako opada nivo kiseonika, a otežava se komunikacija sa zemljom.
* Rekordnu visinu postigao je pilot Aleksandar Fedotov u sovjetskom MIG-25M 1997. godine, koji je dostigao visinu od 37.649 metara.