Trgovina - Srbija

Bez fiskalnih kasa do daljeg

Uvođenje bezgotovinskog plaćanja počelo je pre godinu i po dana, a „Kalenić”, „Palilula” i „Đeram” bile su prve u nizu beogradskih tržnica na kojima su postavljeni POS terminali za plaćanje karticama. Tada je prvi put u Srbiji kupcima omogućeno da voće, povrće i druge proizvode plate bezgotovinski. Ipak, Srđan Praštalo, iz udruženja pijačnih prodavaca „Opstanak”, podseća da ovu pogodnost ne treba dovoditi ni u kakvu vezu sa uvođenjem fiskalnih kasa na pijačnim tezgama.

– Bezgotovinsko plaćanje u vezi je prvenstveno sa delom pijačne prodaje koji se odnosi na registrovana poljoprivredna gazdinstva. Taj sistem plaćanja može da se poveže bez fiskalnog računa na gazdinstvo. Ali, i tu imamo problema zbog starosti zakupaca. Postavljanje POS terminala za bezgotovinsko plaćanje karticama velika je tehnološka barijera za mnoge starije prodavce. Treba i sa njima raditi, da se obuče – navodi Praštalo. Podseća da proces fiskalizacije neće biti realizovan u toku ove godine, što znači da pijačni prodavci neće ni u narednom periodu imati fiskalne kase na svojim tezgama. Tako je odlučeno još krajem prošle godine na sastanku sa predstavnicima Ministarstva finansija kada je produžen rok u kojem obavezu fiskalizacije nemaju obveznici fiskalizacije koji se bave prometom dobara i usluga na pijačnim tezgama.

– Trenutno nema uslova za fiskalizaciju. Ono što najpre treba da unapredimo je pijačna prodaja, jer je u velikoj defanzivi. Suočavamo se sa sve manje zakupaca, sve su stariji zakupci pijačnih tezgi. To su stvari kojima treba da se bavimo u narednom periodu, zajedno sa Ministarstvom finansija imamo ideju da napravimo dugogodišnji plan – naglašava Praštalo.

Odlaganje uvođenja fiskalnih kasa je samo jedna, i to za prodavce dobra strana medalje, ali radnici na pijacama imaju i mnogo drugih problema. Recimo, kažu da rade na granici rentabilnosti jer im je u međuvremenu povećana i cena zakupa tezgi, prosečno za 15 odsto. Pijačni radnici svedoče da zakup tezge u glavnom gradu u proseku košta oko 20.000 dinara, kao i da teško finansijski mogu da izdrže sve te troškove. Od fiskalizacije strahuju gotovo svi, jer smatraju da će prodaja preko kase, zbog menjanja cena proizvoda u toku dana što je pijačna praksa, biti nemoguća. Na Dušanovačkoj pijaci priznaju da nije isto držati robu na tezgi i u radnji, jer roba na pijaci brže kalira i truli, pa cene moraju da se menjaju i po dva-tri puta u toku dana. Navode da je voće i povrće uvek jeftinije po podne nego ujutro, pa se pitaju kako će da „odrede” nove niže cene robe, recimo, po podne, kada budu imali fiskalne kase.

Rad na pijaci je inače specifičan vid trgovine, a pijačni radnici se svakodnevno suočavaju i sa lošim uslovima rada. U udruženju podsećaju da je sve manje zakupaca i da su radnici sve stariji.

– Prosek zarada kreće se oko iznosa minimalca, dakle, oko 40.000 dinara. Kad plati zakup tezge, onda pričamo o veoma malo novca koji pijačnom prodavcu ostane od celodnevnog mesečnog rada. Zato moramo da radimo na tome da privučemo nove kupce, da izgradimo neki bolji odnos sa, pre svega, rukovodstvom BG pijaca, kako bi se uvažile i naše ideje. Jer, mi najbolje znamo šta od nas očekuju mušterije i šta treba da se ulaže u pijace da bi postale atraktivne i za mlađe građane. Biznis ne može da opstane samo na penzionerima – objašnjava Praštalo.

Inače, broj pijačnih prodavaca se čuva kao neka tajna, ali prema saznanjima ovog udruženja na teritoriji Srbije sigurno oko 100.000 ljudi živi od pijace.