Ulaskom belgijskog "Deleza" i preuzimanjem "Delta Maksija" dobro je uzdrmana konkurencija u Srbiji. Nemački "Lidl", krajem prošle godine, registrovao je firmu u Srbiji, a obezbeđena je i lokacija za prvi objekat u Novom Sadu. Najveća borba za tržište Srbije trenutno se vodi između trgovinskih lanaca iz Belgije, Slovenije i Hrvatske. Odmah po ulasku "Deleza" u Srbiju, hrvatski "Agrokor" preuzeo je objekte slovenačkog "Tuša" u Srbiji. "Merkator-S" je u međuvremenu završio strateško povezivanje sa grupom "Coka" i sklopio ugovor o dugoročnom zakupu, preuzimanju zaliha, opreme i zapošljavanju kadrova "Familija marketa" u poslovnom prostoru "Robnih kuća Beograd". S jedne strane, evidentno je da će se ući u proces ukrupnjavanja koji se dešava u celom svetu. S druge strane, neizvesno je koliko će biti velikih igrača. To će zavisiti od toga da li se sprečavaju ulasci novih konkurenata. Očekuje se da će mali prodavci biti mnogo inovativniji i pokušati da opstanu. Za sada im ne ide dobro. Prema podacima Agencije za privredne registre, u prvih sedam meseci ove godine broj firmi koje se bave trgovinom znatno je smanjen. Zbog automatskog stečaja i drugih razloga, iz registra je izbrisana 4651 firma - gotovo duplo više nego što ih je u istom periodu osnovano.
Ekonomisti očekuju da će borba trgovinskih lanaca iz Belgije, Slovenije i Hrvatske za srpsko tržište dovesti do smanjenja cena. Broj malih firmi koje se bave trgovinom drastično smanjen od početka godine.
Ulaskom belgijskog "Deleza" i preuzimanjem "Delta Maksija" dobro je uzdrmana konkurencija u Srbiji. Nemački "Lidl", krajem prošle godine, registrovao je firmu u Srbiji, a RTS nezvanično saznaje da je obezbeđena i lokacija za prvi objekat u Novom Sadu.
Najveća borba za tržište Srbije trenutno se vodi između trgovinskih lanaca iz Belgije, Slovenije i Hrvatske.
Odmah po ulasku "Deleza" u Srbiju, hrvatski "Agrokor" preuzeo je objekte slovenačkog "Tuša" u Srbiji. "Merkator-S" je u međuvremenu završio strateško povezivanje sa grupom "Coka" i sklopio ugovor o dugoročnom zakupu, preuzimanju zaliha, opreme i zapošljavanju kadrova "Familija marketa" u poslovnom prostoru "Robnih kuća Beograd".
"S jedne strane, evidentno je da ćemo ući u proces ukrupnjavanja koji se dešava u celom svetu. S druge strane, neizvesno je koliko će biti velikih igrača. To će zavisiti od toga da li sprečavamo ulaske novih konkurenata. Očekujem da će mali prodavci biti mnogo inovativniji i pokušati da opstanu", ističe Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
Za sada im ne ide dobro. Prema podacima Agencije za privredne registre, u prvih sedam meseci ove godine broj firmi koje se bave trgovinom znatno je smanjen. Zbog automatskog stečaja i drugih razloga, iz registra je izbrisana 4651 firma - gotovo duplo više nego što ih je u istom periodu osnovano.
"Veliki" kontrolišu tržište
U međuvremenu, "veliki" ne žele da pričaju o svojim planovima. Spekuliše se da "Merkator" pregovara o kupovini ili dugoročnom zakupu pojedinih objekata "Jabuke" i da bi tu mogao da uloži deo od 150 miliona evra planiranih za investicije u Srbiji do 2015. godine. Uveliko se priča i o spajanju "Agrokora" i "Merkatora", kako bi zajednički lakše izašli na kraj sa "Delezom".
"Eventualnim zajedničkim nastupom na tržištu Srbije 'Agrokora' i 'Merkatora' dobili bismo snažan duopol - u kome 'Delez' ima jednu trećinu, drugu bi stekla ova dva trgovinska lanca, a treću bi gledali da potisnu", ističe ekonomista Miroslav Zdravković.
Kada se veliki bore za tržište, obično profitiraju kupci, jer cene padaju. Međutim, kada jednom preuzmu najveći deo kolača, onda postoji opasnost da dva ili tri najveća igrača diktiraju cene i uslove prodaje.
"Komisija za zaštitu konkurencije trebalo bi veoma pomno da prati njihovo buduće ponašanje kako bismo zadržali zadovoljavajući nivo konkurencije i pristojan nivo marži u Srbiji", dodaje Zdravković.
Informacije o učešću trgovinskih lanaca na tržištu, nadležne institucije ili nemaju ili ih čuvaju kao strogo poslovnu tajnu. Jedini dostupni podaci "Dilojta" govore da je po prihodu u 2009. na prvom mestu bio trgovinski lanac "Delta Maksi" sa oko 835 miliona evra. Slede "Merkator" sa 429 i "Idea" sa 363 miliona evra.
Slika će možda biti potpunija od iduće godine, kada će trgovci biti u obavezi da Centru za razvoj trgovine dostave sve relevantne podatke o svom poslovanju.