Trgovina - Srbija

Brže rasle cene jeftinijih od skupljih brendova

Za 25 odsto je povećan procenat proizvoda koji u tom periodu nisu poskupeli, a čak 100 je imalo niže cene nego godinu dana ranije, pokazala ja analiza NBS predstavljena u najnovijem izveštaju o inflaciji. Međutim, i kod nas je kao i u svetu primećen fenomen da tokom inflatornih pritisaka brže rastu cene jeftinijih od skupljih brendova istih proizvoda, koji je poznat kao čipflacija. Takozvana inflacija jeftinijih proizvoda je u prethodnim godinama zabeležena globalno, obuhvatajući zemlje poput Italije, SAD, Australije, Nemačke, Španije, Francuske.

– Naša analiza je potvrdila da je unutar kategorije hrana i pića u periodu od 2022. do 2024. godine kumulativan rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove. Potvrđena je i druga osobina ovog fenomena, a to je da se najveća razlika u kretanju cena jeftinijih i skupljih brendova javlja tokom najizraženijih inflatornih pritisaka – objasnio je viceguverner NBS Željko Jović.

Razlog, kako je navedeno, pre svega je generalno niska elastičnost tražnje za hranom, koja je najniža upravo za najjeftinije brendove. A sa druge strane, rast cena može da dovede do zamene skupljih jeftinijim varijantama istog proizvoda, čime se povećava tražnja za najjeftinijim brendovima i stvaraju dodatni cenovni pritisci. Jović je istakao da osim toga nesavršena tržišna struktura olakšava da se povećani troškovi proizvođača i trgovaca više nego u punoj meri preliju na maloprodajne cene, što je problem na koji je NBS više puta upozoravala.

Analiza je pokazala da je najveći rast cena i efekat bržeg rasta jeftinijih brendova od skupljih zabeležen kod mlečnih proizvoda. Najveći rast je bio u 2022. godini, u slučaju najjeftinijih brendova, dok su najskuplje robne marke nastavile u određenoj meri da rastu i tokom 2023.

Sledeća kategorija po intenzitetu rasta bile su mesne prerađevine, dok su u slučaju kafe i bezalkoholna pića, odnosno konditorskih proizvoda cene rasle više u prošloj godini zbog naglog rasta svetskih cena kafe i kakaoa, na šta su različito reagovale cene jeftinih i skupljih brendova. Dok je rast cena kafe više uticao na poskupljenje jeftinijih brendova, u slučaju proizvoda iz konditorske industrije taj efekat se više osetio na skupljim brendovima i jedino su u ovoj kategoriji brže rasle cene tih skupljih robnih marki. Stručnjaci kažu da ne iznenađuje ovaj fenomen s obzirom na to da je inflacija širom sveta naglo porasla između 2021. i 2024. godine, dostigavši najviši nivo u poslednjih 30 godina.

Cene hrane i goriva su naročito brzo rasle, nesrazmerno umanjujući kupovnu moć domaćinstava sa nižim prihodima. Cene proizvoda privatnih robnih marki povećane su u većem procentu nego cene skupljih, „premijum” proizvoda.

Na pitanje kako ovaj fenomen može da se odrazi na potrošače, svetski stručnjaci kažu da ovaj trend pogađa i domaćinstva sa višim prihodima, jer se mnogi kupci, suočeni sa ekonomskom nesigurnošću, okreću jeftinijim proizvodima – koji više nisu tako pristupačni kao ranije kada su cene proizvoda privatne robne marke bile niže i za trećinu od premijum proizvoda.