Budžet krpe diskonti

Bez autora
Aug 24 2011

Tržištu Srbije nedostaju prodavnice robe sa nižim cenama - diskontni lanci. Tako bi proizvodi za svakodnevnu potrošnju, pre svega osnovne životne namirnice, mogli i u našoj zemlji da se nabave po znatno nižim cenama. Primeri povoljne kupovine u Evropi svakako su „Lidl“ i „Aldi“, a jedan od tih lanaca je krajem prošle godine osnovao preduzeće u Srbiji. Nemački internacionalni diskontni lanac „Lidl“ registrovao je svoje preduzeće u Srbiji krajem 2010. godine, što verovatno znači i najavu otvaranja prodajnih objekata te kompanije na ovdašnjem tržištu. Diskonteri se trude da njihovi maloprodajni objekti i sva operativa budu mnogo jeftiniji. Njihovi objekti su skromni, potrošači uglavnom sami otvaraju kutije i bez ičije pomoći biraju robu. Recimo, ne šire svoj asortiman na 50 vrsta čokolade, već prodaju samo tri vrste, koje kupuju u mnogo većim količinama, pa od dobavljača dobijaju povoljnije uslove u nabavci, što se kasnije odražava i na potrošače...

Budžet krpe diskontiTržištu Srbije nedostaju prodavnice robe sa nižim cenama - diskontni lanci.

Tako bi proizvodi za svakodnevnu potrošnju, pre svega osnovne životne namirnice, mogli i u našoj zemlji da se nabave po znatno nižim cenama. Primeri povoljne kupovine u Evropi svakako su „Lidl“ i „Aldi“, a jedan od tih lanaca je krajem prošle godine osnovao preduzeće u Srbiji.

Nemački internacionalni diskontni lanac „Lidl“ registrovao je svoje preduzeće u Srbiji krajem 2010. godine, što verovatno znači i najavu otvaranja prodajnih objekata te kompanije na ovdašnjem tržištu.

- Trenutno smo u fazi analize srpskog tržišta, pa samim tim nismo u mogućnosti da dajemo detaljnije informacije o planovima na tom tržištu - saopštili su nam u toj kompaniji u Beogradu.

Diskonteri se trude da njihovi maloprodajni objekti i sva operativa budu mnogo jeftiniji. Njihovi objekti su skromni, potrošači uglavnom sami otvaraju kutije i bez ičije pomoći biraju robu. Recimo, ne šire svoj asortiman na 50 vrsta čokolade, već prodaju samo tri vrste, koje kupuju u mnogo većim količinama, pa od dobavljača dobijaju povoljnije uslove u nabavci, što se kasnije odražava i na potrošače.

Tako poznati međunarodni lanac diskontera „Lidl“, koji radi tako što uglavnom ima svoje trgovinske marke, centralizovano nabavlja robu na jednom mestu, za sve zemlje gde posluje.

- Prave tendere za dobavljače iz celog sveta i angažuju onog ko im je, na primer, najpovoljniji za pravljenje jedne vrste čokolade, i tu čokoladu prodaju pod svojim imenom na svim tržištima gde su prisutni - kažu trgovci.

Cene u diskontima su niže zbog smanjenog asortimana, jeftinijih lokacija na kojima se ti objekti grade i malog broja zaposlenih. Pojavili su se u nekadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj početkom pedesetih godina, i ne samo što im se isplatilo otvaranje ovog trgovačkog lanca, nego su i Nemcima pomogli da lakše prebrode godine kada nije bilo mnogo novca i kada je trebalo ponovo izgraditi privredu.

- Diskonteri mogu da prodaju robu po znatno nižim cenama jer je nabavljaju mnogo jeftinije i koncentrisani su na manji broj artikala u okviru jedne grupe - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

Robne marke

Moderni diskonteri zadržali su akcenat na kvalitetu, imaju niži nivo usluge, ograničen asortiman, ali ogromno učešće proizvoda sopstvene trgovinske marke.

- Za sve naše proizvođače koji ne poseduju snažne brendove i koji ne mogu sami da plasiraju svoje proizvode kroz velike trgovinske lance u Srbiji, a još manje u regionu, veoma značajna izvozna strategija je trgovinska robna marka - navode stručnjaci.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik