Trgovina - Srbija

Cena šećera najviša od 2011. godine

Indeks međunarodnih cena prehrambenih proizvoda koji početkom svakog meseca za prethodni objavljuje Agencija za hranu Ujedinjenih nacija (FAO UN) porastao je u aprilu prvi put u godinu dana. On je i dalje za oko 20 odsto viši od rekordno visokih u martu 2022, a nakon početka sukoba Rusije i Ukrajine.

Na povećanje su najviše uticale više cene šećera, mesa i pirinča, što je nadoknadilo pad kod žitarica, mlečnih proizvoda i biljnog ulja.

– Kako se ekonomije oporavljaju od značajnog usporavanja, potražnja će rasti, vršeći pritisak na cene hrane – rekao je glavni ekonomista FAO-a Maksimo Torero, a prenosi Agroklub.

Šećer je najskuplji od 2011.

On je istakao da je indeks cena šećera porastao za 17,6 odsto u odnosu na mart, i tako dostigao najviši nivo od oktobra 2011. U FAO izveštaju navodi se kako je rast povezan sa zabrinutošću zbog mogućeg smanjenja snabdevanja. Slabija proizvodnja očekuje se u Kini, Indiji, ali i u Evropskoj uniji.

Kada je reč o mesu, indeks je prosečno povećan za 1,3 odsto u odnosu na mart. Tome je najviše doprineo rast uvoza iz azijskih zemalja. Razlog je i u stalnom ograničenju ponude u nekoliko vodećih izvoznika zbog visokih troškova proizvodnje i problema sa zdravljem životinja.

U međuvremenu su se svetske cene mesa živine oporavile, nakon devet meseci neprekidnog pada, jer je potražnja za uvozom iz Azije porasla, kao i ograničenja snabdevanja zbog ptičjeg gripa. Porasle su i cene goveđeg mesa zbog pada zaliha stoke za klanje, posebno u SAD.

Cene mlečnih proizvoda pale su za 1,7 odsto, biljnog ulja 1,3 odsto, a indeks cena žitarica za 1,7 odsto.

– Povećanje cena pirinča posebno je zabrinjavajuće i alarm za obnovu sporazuma o transportu žitarica Crnim morem, kako bi se izbegao rast cena pšenice i kukuruza – rekao je Torero, misleći na dogovor o izvozu ukrajinskih žitarica morskim putem, ističe portal. Podsetimo, ovaj sporazum ističe 18. maja, a i dalje je neizvesno da li će Rusija biti spremna da ga obnovi.

Inače, međunarodne cene pšenice pale su za 2,3 odsto u aprilu na najniži nivo od jula 2021. godine. Povoljni uslovi za useve u Evropi, zajedno s nedavnim dogovorom kojim se ukrajinskim žitaricama dopušta tranzit kroz zemlje EU, doprineli su ovakvom razvoju događaja. Pale su i cene kukuruza za 3,2 odsto. U posebnom izveštaju, FAO je prognozirao da će svetska proizvodnja pšenice u 2023. biti oko 785 miliona tona, što je malo ispod prošlogodišnjeg nivoa, ali i dalje drugi najbolji rezultat u istoriji.