Cena Tačijevog embarga

Bez autora

Aug 27 2011

Samo nekoliko dana posle odluke Prištine da uvede embargo na srpsku robu, zaustavljene su mašine "Simpove" fabrike u Zubinom Potoku, a 150 radnika poslato je na prinudni odmor. Generalni direktor "Simpa" Slađan Disić kaže je 1. avgusta zatvorena fabrika, jer nisu bili u mogućnosti da isporučuju repromaterijal. Radnici su pušteni kućama i njihova egzistencija je dovedena u pitanje. Indirektna šteta je ogromna. Privrednici od države traže da što pre reaguje i upozoravaju da će, ako se problem ne reši, do kraja godine ostati bez oko 250 miliona dolara zarade. Procenjuje se da je polovina robe koja se do jula prodavala na Kosovu bila iz Srbije. Sada, gubitke imaju proizvođači građevinskog materijala, hemije, poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Bambi je od uvođenja embarga izgubio blizu 300 tona proizvoda, u vrednosti preko 600.000 evra. Taj iznos se uvećava iz dana u dan.

Ukoliko se ne reši problem uvoza srpske robe na Kosovo, preduzeća do kraja godine bez 250 miliona dolara zarade, upozoravaju privrednici. Gubitke imaju proizvođači građevinskog materijala, hemije, poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Samo nekoliko dana posle odluke Prištine da uvede embargo na srpsku robu, zaustavljene su mašine "Simpove" fabrike u Zubinom Potoku, a 150 radnika poslato je na prinudni odmor.

Generalni direktor "Simpa" Slađan Disić kaže je 1. avgusta zatvorena fabrika, jer nisu bili u mogućnosti da isporučuju repromaterijal.

"Radnici su pušteni kućama i njihova egzistencija je dovedena u pitanje. Indirektna šteta je ogromna", kaže Disić.

Privrednici od države traže da što pre reaguje i upozoravaju da će, ako se problem ne reši, do kraja godine ostati bez oko 250 miliona dolara zarade.

Procenjuje se da je polovina robe koja se do jula prodavala na Kosovu bila iz Srbije. Sada, gubitke imaju proizvođači građevinskog materijala, hemije, poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

"Bambi je od uvođenja embarga izgubio blizu 300 tona proizvoda, u vrednosti preko 600.000 evra. Taj iznos se uvećava iz dana u dan", kaže Miroslav Miletić iz "Bambi Banata".

Kratkoročni novčani gubitak moguće je nadoknaditi, kažu privrednici. Mnogo više ih brine da će izgubiti tradicionalno tržište, na kojem već pokušavaju da ih zamene Crnogorci, Bugari, Turci, Slovenci i Hrvati, koji su, uz premijerku Jadranku Kosor, u Prištinu poslali i 70 privrednika.

Savetnik srpskog premijera Jurij Bajec smatra da će svako da koristi priliku da tu, kako kaže, nešto uradi.

"Transportni troškovi daju Srbiji jednu poziciju gde ona najbolje može da trguje. Više se bojim da deo trgovine ode u neke sive kanale", ističe Bajec.

Miroslav Miletić kaže da se posebno u vreme krize kada svi vapiju za novim tržištima i očuvanjem prodaje na postojećim tržištima, mora naći rešenje. Uveren je da će država pomoći da se privrednici vrate na "respektabilno tržište".

Srpska preduzeća godišnje na Kosovu prodaju oko 400 miliona dolara robe, a kupe svega nekoliko miliona dolara repromaterijala. U prvih šest meseci ove godine, prodaja je povećana 15 odsto, pa se očekivalo da dostigne i 450 miliona dolara.

"Kada preduzeća na jugu imaju sve manje radnika i manju distribuciju roba na druga tržišta, ovo je bila samo kap preko svega da firme uđu u još veće probleme. U narednom periodu očekujemo smanjenje proizvodnje", kaže Goran Jović iz Regionalne privredne komore Leskovca.

U republičkoj privrednoj komori se nadaju da će se od septembra naći rešenje za problem dvostrukih carinskih pečata i da će se nesmetano nastaviti trgovina s Kosovom i Metohijom.