Trgovina - Srbija

Evropska pšenica teško pronalazi kupce

S tim u vezi je i poslednja informacija da Francuska nije dobila tender u Egiptu – njihova ponuda za prodaju pšenice bila je za sedam dolara po toni viša od konkurencije, tako da su ponovo pobedile Ukrajina i Rusija, preneo je „Agroinfonet”.

– I ne samo na poslednjem, Rusi prednjače na velikom broju proteklih tendera i eventualno uskoče Rumuni – kaže za „Politiku” Sunčica Savović, direktorka Udruženja „Žita Srbije”.

Krajem 2023. na evropskim berzama podvučena je crta – cene su bile niže nego decembra 2022. godine, i to kod pšenice za 39 odsto, kukuruza 49 odsto i uljane repice za 33 procenta. Sve ovo donosi nezadovoljstvo ratara u velikom broju država jer su očekivali bolje prihode. Da li i srpska pšenica teško pronalazi kupce?

– Naravno. U otvorenoj tržišnoj ekonomiji što važi za ostale, važi i za nas. Kako za proizvođače, tako se sudbina preslikava i na trgovce, skladištare, na izvoznike. Svuda je situacija ista i proizvođačima je praktično nemoguće da pokriju troškove – kaže Savovićeva.

Ona napominje da se ne seća za 17 godina, koliko je u ovom poslu, da se od žetve pa narednih šest meseci cena pšenice kreće praktično u istom rasponu, od 18,30 do 18,50 dinara za stočnu do 21,50 dinara za kvalitetnu pšenicu, koja se koristi u mlinarskoj i pekarskoj industriji.

– Cena se jednostavno ne pomera. Tempo izvoza je bukvalno isti šest meseci ove tržišne godine kao i dve prethodne – ističe Savovićeva.

Prema prognozama, ove godine očekuje se samo 0,84 odsto manja svetska proizvodnja pšenice i za šest odsto manji izvoz, što, kako naglašava, znači i pad tražnje.

Srbija je od 1. jula do kraja 2023. izvezla 576.000 tona pšenice i brašna preračunato u zrno. Na godišnjem nivou trošimo maksimalno 1,7 miliona tona pšenice. Savović napominje da smo ovu godinu započeli sa istorijski rekordnim zalihama žita. Kada se sve preračuna, znači da nam na raspolaganju za izvoz i završne zalihe ostaje trenutno više od dva miliona tona pšenice i brašna do jula ove godine, i to s kompletno pokrivenim domaćim potrebama.

– Ako se ovakav izvozni tempo nastavi, eto nama treće rekordne godine sa završnim, odnosno početnim zalihama pšenice koje će biti veće od 1,5 miliona tona, i to je jako verovatan scenario – kaže Savovićeva i dodaje da ovakvo stanje još nismo iskusili i da se uzgoj pšenice u Srbiji može nazvati masovnim jer proizvodimo dvostruko više nego što trošimo.

Silosi su dupke puni i smatra da će zasigurno rapidno opadati kvalitet. Postoji li nešto što bi delimično moglo da olakša situaciju?

Ukoliko se ispuni ono što je obećano poljoprivrednicima od strane Ministarstva poljoprivrede – da će biti izvršen popis svih silosa i svih skladišta – Savovićeva smatra da bi sledeći neki korak bio organizovati zakonsku regulativu da pšenica najzad počne da se skladišti po kvalitetnim grupama, što bi doprinelo očuvanju kvaliteta pšenice. I ne samo to, doprinelo bi postizanju bolje cene za proizvođače, jer bi srpska pšenica najzad bila trgovana kompletno po kvalitetnim grupama, a ne 90 odsto kao stočna pšenica jer se u silosima ona meša.

Da bi povećali izvoz, nužno je, apeluje naša sagovornica, i da se „Luka Pančevo” isključi s liste područja koja su pod zarazom od afričke kuge svinja.

– I da tamo počnu da se izdaju veterinarski sertifikati za izvoz stočnih žitarica jer je ona prethodne dve godine bila glavna tranzitna luka za izvoz. Veće količine robe su izašle odatle nego iz Novog Sada. Na rešavanju ovog problema već dugo radimo – istakla je direktorka Udruženja „Žita Srbije”.