Hrana u Srbiji je od početka godine poskupela mnogo manje nego u regionu. Poskupljenja hrane u Srbiji koja su se desila početkom godine posledica su usklađivanja akcizne politike kao i skoka cena primarnih poljoprivrednih proizvoda na globalnom nivou. Globalno, u Evropi i regionu desio se bum cena hrane kao posledica rasta cena pre svega pšenice, kukuruza, industrijskog bilja i nije bilo realno očekivati da povećanje cene pšenice kao osnovne obračunske kategorije u Srbiji, od dva i po puta, ne rezultira i rast cena svih proizvoda na poljoprivredno prehrambenom tržištu. Desila su se poskupljenja koja su morala da se dese, ali mirnije vreme je pred nama. U Srbiji je mnogo veći problem niska kupovna moć, zbog niskih zarada, penzija i socijalnih primanja, nego što su to visoke cene hrane. Velike posledice trpimo u svakodnevnom životu, zbog niskih primanja i zbog discipline, za koju smo se kao država odlučili u prethodne dve godine ekonmske krize.
Ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević rekao je da je hrana u Srbiji od početka godine poskupela mnogo manje nego u regionu.
On je kazao da su poskupljenja hrane u Srbiji koja su se desila početkom godine posledica usklađivanja akcizne politike kao i skoka cena primarnih poljoprivrednih proizvoda na globalnom nivou.
"Globalno, u Evropi i regionu desio se bum cena hrane kao posledica rasta cena pre svega pšenice, kukuruza, industrijskog bilja i nije bilo realno očekivati da povećanje cene pšenice kao osnovne obračunske kategorije u Srbiji, od dva ipo puta, ne rezultira i rast cena svih proizvoda na poljoprivredno prehrambenom tržištu", kazao je Milosavljević.
On je naglasio da su se "desila poskupljenja koja su morala da se dese, ali da je mirnije vreme pred nama".
U Srbiji je mnogo veći problem niska kupovna moć, zbog niskih zarada, penzija i socijalnih primanja, nego što su to visoke cene hrane, ocenio je ministar.
"Velike posledice trpimo u svakodnevnom životu, zbog niskih primanja i zbog discipline, za koju smo se kao država odlučili u prethodne dve godine ekonmske krize", rekao je on, dodajući da veruje "da će to odricanje konačno doneti u drugom polugođu godine izvestan boljitak u smislu kupovne moći i životnog standarda građana u Srbiji".
Milosavljević je izrazio uverenje da neće biti potrebe za reagovanjem Republičke direkcije za robne rezerbe i države, ističući da je ona spremna za to.
Posle dve godine zamrznutih penzija i plata u javnom sektoru, koje čine značajan deo ukupnog ekonomskog života u Srbiji, došlo je do nekih zaista simboličnih povećanja da bi se osetio boljitak, a s druge strane ako bilo koji proizvod poskupi više od onog što je prihvatljivo, imamo mehanizam da regujemo, ukazao je ministar.
Do rasta cena hrane, koji je opet manji nego u zemljama u regionu, delom su dovela i neka slobodna tržišna kretanja, nastala zbog želje da se što pre integrišemo u EU, objasnio je ministar.
On je podsetio da su januarska poskupljenja hrane, jednim delom posledica usklađivanja akciza, a dugim delom i činjenice da se u regionu i globalno desio rast cena hrane, pre svega zbog rasta cena primarnih proizvoda u poljorpivredi - pšenice, kukuruza i indistrijskog bilja.
"Nije bilo realno očekivati da povećanje cena pšenice od 2,5 puta, kao osnovne obračunske kategorije u Srbiji, ne rezultira i rastom cena, praktično svih proizvoda na prehrambenom tržištu", kazao je Milosavljević.