Glavni izvozni partner Srbije u prva dva meseca ove godine bila je Italija u koju je izvezena roba vredna 202 miliona dolara, a glavni uvozni Ruska Federacija (RF), iz koje su stigle robe za 417,9 miliona. U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, posle Italije, bile su Nemačka sa 177,7 miliona i Rumunija sa 145,7 miliona dolara. Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle Rusije, bile su Nemačka sa 244,8 miliona i Italija sa 217,8 miliona dolara. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene. Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje sporazuma o Zoni slobodne trgovine u centralnoj Evropi (CEFTA), sa kojima postoji suficit u razmeni od 178,8 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Glavni izvozni partner Srbije u prva dva meseca ove godine bila je Italija u koju je izvezena roba vredna 202 miliona dolara, a glavni uvozni Ruska Federacija (RF), iz koje su stigle robe za 417,9 miliona, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, posle Italije, bile su Nemačka sa 177,7 miliona i Rumunija sa 145,7 miliona dolara.
Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle Rusije, bile su Nemačka sa 244,8 miliona i Italija sa 217,8 miliona dolara.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje sporazuma o Zoni slobodne trgovine u centralnoj Evropi (CEFTA), sa kojima postoji suficit u razmeni od 178,8 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa RF zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu Srbije najveće učešće imali su gvožđe i čelik - 180 miliona dolara, žitarice i proizvodi od njih - 145 miliona, obojeni metali - 131 milion, električne mašine i aparati - 98 miliona i povrće i voće - 83 miliona dolara.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su prirodni gas - 273 miliona dolara, nafta i naftni derivati - 248 miliona, obojeni metali - 105 miliona, električne mašine i aparati - 98 miliona i industrijske mašine za opštu upotrebu - 97 miliona dolara, a njihov uvoz čini 30 odsto ukupnog uvoza.
Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima visoko učešće u ukupnom uvozu - 17,3 odsto.