Trgovina - Srbija

Italija i dalje najveći kupac srpske pšenice

– Ostale količine izvezene su u Albaniju, Makedoniju i BiH. I 2022, od jula pa do juna ove godine, Italija je bila glavni kupac. To se nastavilo, i nadam se da će tako ostati. Pre dve godine došlo je do manjeg pada plasmana, ali 2022. na to tržište izvezli smo 200.000 tona žita – kazao je Zdravko Šajatović direktor ovog udruženja.

Prvi mesec tekuće ekonomske godine donosi bolje rezultate i za mlinare koji su izvezli gotovo 16.000 tona brašna što je za oko 20 procenata više u odnosu na prošlogodišnji mesečni prosek. Prema rečima našeg sagovornika, moguć razlog rasta izvoza je to što su neke države imale manje prinose, ali i nešto niže cene na tržištu. Prosečna izvozna cena brašna bila je u julu nešto više od 280 evra po toni.

– To je bilo dosta jeftino, ali i pšenica je bila jeftina. Mislim da će cene polako ići nagore i pšenice i brašna. Geopolitički faktori znatno utiče na cenu žita, što nama kao zemlji izvoznici odgovara – naveo je Šajatović.

Kako je izvestio Rojters, globalne cene žitarica povećane su nakon što je Rusija nedavno napala ukrajinsku luku na Dunavu. U napadu su uništene zgrade u luci Izmail, što je zaustavilo brodove koji su se spremali da stignu kako bi ukrcali ukrajinsko žito uprkos blokadi koju je Rusija uvela sredinom jula.

Posle napada porasle su cene pšenice, odreagovala je berza u Čikagu za gotovo pet odsto usled zabrinutosti zbog smanjenja globalnih zaliha zbog izbacivanja sa tržišta Ukrajine, jednog od najvećih svetskih izvoznika.

Kako navodi „Agroklub”, proizvođači u Ukrajini već osećaju uticaj, jer ne mogu da isporuče svoje proizvode. Pre nego što se Rusija povukla iz crnomorskog sporazuma ukrajinske rečne luke na Dunavu činile su tek oko četvrtinu izvoza žitarica. Sada je Konstanca glavna ruta, a cilj Kijeva je da međunarodni brodovi stižu pravo tamo i direktno utovaruju robu.