Trgovina - Srbija

Kilogram prasetine 3.000 dinara - afrička kuga kap na "punu čašu", kako napuniti obore

Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije ističe da je na negativnu proizvodnju svinja i na odnos cena u maloprodajama, afrička kuga došla kao kap na punu čašu. Smatra da treba ozbiljno da se pristupi pokretanju proizvodnje. Očekuje da će nova Vlada usvojiti set mera koji PKS priprema s udruženjima proizvođača.

Nenad Budimović ističe za RTS da globalni svet zavisi od proizvodnje hrane koja je strateška sirovina. Pored negativnog uticaja korone na proizvodnju stoke, usledila je i ukrajinska kriza, što se posebno odrazilo i na stočni fond u Srbiji.

Uz sve to, prošlu godinu je obeležila i afrička kuga svinja kojom su ugroženi Boljevci, Bečmenjakovo i još nekoliko mesta.

Teška ekonomska bolest

"Afrička kuga svinja nam je došla kao kap na punu čašu u negativnom smislu", naglašava Budimović.

Kaže da je eutanazirano oko 50.000 životinja i da ta brojka kad se gleda na ukupnu populaciju svinja svih kategorija, u statusu epidemije nije velika.

Međutim, objašnjava da je problem u tome što je dosta reproduktivnog materijala, krmača, suprasnih nazimica, moralo da se eutanazira, koje bi doprinele dvadesetak prasadi po leglu, pa je onda taj broj mnogo veći.

"Jaka je ekonomska bolest, tu treba detaljna analiza da se uradi. One životinje koje su eutanazirane, država nadoknadi tu cenu po kilogramu. Ako se uzme projekcija, ako jedna krmača oprasi 20 do 25 prasadi po leglu, gubitak je mnogo veći", ističe Budimović.

Ukazuje da je to još jedan parametar koji utiče negativno na proizvodnju svinja i svinjskog mesa i na odnos cena u maloprodajama.

Pokrenuti proizvodnju

Srbija je 1990. godine u oborima imala više od 5,5 miliona svinja. Popis poljoprivrede bi trebaolo da pokaže nove podatke, a procene su, navodi Budimović, da ih je sada oko 2,2 miliona.

"Treba zaista ozbiljno da se pristupi toj proizvodnji pod vrlo specifičnim uslovima afričke kuge svinja, ne samo u Srbiji nego u svetu. Uvoz mislim da nije opcija. To se mora uraditi kada nedostaje 10-15 odsto nekog proizvoda i podizati sopstvenu proizvodnju", smatra Budimović.

Dodaje i da su zemlje Evropske unije prijavile da je proizvodnja svinja najmanja poslednjih deset godina. Među onima koje su najviše smanjile proizvodnju je i Španija, iz koje Srbija i najčešće i uvozi meso - do kraja novembra oko 22.000 tona.

Hoće li poskupeti druge vrste mesa

Smanjenja proizvodnje određene vrste mesa će potrošače opredeliti za kupovinu drugih vrsta mesta. Budimović smatra da to neće dovesti i do poskupljenja tih drugih proizvoda.

Prvi razlog za to je što je hrana za životinje u mnogo povoljnijem cenovnom položaju - cena kukuruza kao osnovnog sastojka.

Takođe, navodi i da ta cena ne može da ide u nedogled zato što bi onda manje kupovali, roba bi stajala, a to nikome nije cilj.

"Mislim da u ovom slučaju je živinsko meso, prema analizama koje radimo, zauzelo prvo mesto po potrošnji i lakše se sprema, dostupnije je, bilo je i jeftinije", ocenjuje Budimirović.

Kaže da je teško za celu godinu dati prognozu kako će se kretati cene svinjskog mesa.

"Pripremamo sa udruženjima proizvođača u Privrednoj komori Srbije jedan set mera za novu vladu, pa se nadam se da će se to usvojiti", očekuje Budimović.