Svojim trikovima uvoznici, proizvođači i trgovci svakodnevno varaju potrošače. Težak mesni papir, „natopljene“ pršute, salame, dodatno uvećavaju težinu prerađevina, prekucavanje roka trajanja, zakidanje na gramima i sastojcima, samo su neke od prevara. Posebne glavobolje građanima zadaju i sitna slova na deklaracijama i ambalaži pojedinih uvoznih artikala, pa ne mogu da pročitaju sastav, način primene i druga svojstva. To je čest slučaj kod uvozne kozmetike, kućne hemije, sredstava protiv insekata, nekih sitnih aparata... U većini pekara zakidaju na težini osnovne kategorije hleba, tako je vekna „lakša“ za 30 do 70 grama nego što je propisano, a prodaje se pri tom po punoj ceni, kao da se radi o standardnoj polukilogramskoj vekni. U tim slučajevima radi se o povredi više zakona, pre svega Zakona o oglašavanju, Zakona o zaštiti potrošača, kao i Zakona o bezbednosti hrane. Problem je što je naša zakonska regulativa samo formalno usklađena sa evropskom, a zakon se ne primenjuje, jer nema načine da kazni prekršioce, pa je sav teret na kupcima.
Svojim trikovima uvoznici, proizvođači i trgovci svakodnevno varaju potrošače.
Težak mesni papir, „natopljene“ pršute, salame, dodatno uvećavaju težinu prerađevina, prekucavanje roka trajanja, zakidanje na gramima i sastojcima, samo su neke od prevara.
Posebne glavobolje građanima zadaju i sitna slova na deklaracijama i ambalaži pojedinih uvoznih artikala, pa ne mogu da pročitaju sastav, način primene i druga svojstva. To je čest slučaj kod uvozne kozmetike, kućne hemije, sredstava protiv insekata, nekih sitnih aparata...
U većini pekara zakidaju na težini osnovne kategorije hleba, tako je vekna „lakša“ za 30 do 70 grama nego što je propisano, a prodaje se pri tom po punoj ceni, kao da se radi o standardnoj polukilogramskoj vekni.
- U tim slučajevima radi se o povredi više zakona, pre svega Zakona o oglašavanju, Zakona o zaštiti potrošača, kao i Zakona o bezbednosti hrane - ističe Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
- Problem je što je naša zakonska regulativa samo formalno usklađena sa evropskom, a zakon se ne primenjuje, jer nema načine da kazni prekršioce, pa je sav teret na kupcima.
Bogosavljević napominje da je sistem sitnih prevara rasprostranjen i u svetu, a ne samo kod nas. Pritisnuti krizom i domaći proizvođači su poslednjih godina uzeli „recept“ od evropskih kolega. Tako su plastične čaše od 200 mililitara preko noći prećutno smanjene na 180, ali cena pavlake, jogurta, kiselog mleka ili drugih proizvoda je ostala ista, što je čista obmana kupaca. I čokolade su sa standardnih 100 grama „oslabile“ na 80 grama, ali na prvi pogled izgledaju isto kao i pre „mršavljenja“. Isto je i sa pastama za zube, dezodoransima, šamponima...
Uz rizik “na meru“
Posebno je opasna prodaja „na meru“ raznih biskvita, bombona, keksa, čokolada, praškastih proizvoda, jer se sumnja da im je često prošao rok trajanja. Česti su i prepakovani uvozni proizvodi u manjim radnjama u unutrašnjosti. Uvezeni original dobije novu, srpsku nalepnicu sitno odštampane deklaracije, koja uglavnom ne odgovara stvarnom stanju u zapakovanom proizvodu.