Trgovina - Srbija

Ko zarađuje na neopravdano velikim maržama

One su znatno porasle i postoji prostor da budu snižene, ocenila je i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković. Inflacija je u padu, ali ne i cene, pa teret ovakvog stanja na tržištu svakodnevno plaćaju građani.

Za razliku od potrošača u Evropskoj uniji koji na hranu mesečno troše 12,5 odsto budžeta, u Srbiji u ličnoj potrošnji domaćinstva za namirnice odlazi čak 36 procenata raspoloživog novca. Da je para sve manje pokazali su i podaci pada prometa u trgovini na malo i to za šest odsto u odnosu na prošlu godinu. Kako objasniti to da je hrana od pandemije u našoj zemlji u proseku poskupela za oko 50 odsto.

U maloprodaji cene povrća i svežeg i prerađenog voća, koje u potrošačkoj korpi učestvuju sa 6,5 odsto, prošle godine su u proseku povećane za 18,4 procenta, a u prva tri meseca ove godine za 28,1 odsto međugodišnje. Industrijsko-prehrambeni proizvodi koji čine četvrtinu strukture potrošačke korpe rastu u kontinuitetu prošle, a taj trend je nastavljen i u prva tri meseca ove godine, pa je međugodišnji rast u martu iznosio 24,7 procenata.

Prema podacima NBS, najveći međugodišnji rast zabeležile su maloprodajne cene jaja, mleka i mlečnih prerađevina, dok su cene mesa i mesnih prerađevina, ulja i masti, kao i hleba i proizvoda od brašna, u toku prvog kvartala rasle u rasponu od 19 do 25 odsto međugodišnje.

Dragan Stojković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za „Politiku” da je vreme da se uradi temeljna analiza strukture cena određenih proizvoda i da se vidi ko zaračunava visoke marže i ko koliko zarađuje.

– Trebalo bi gledati ceo kanal marketinga, recimo kada je reč o mleku imamo primarne proizvođače koji dobijaju određeni deo, prerađivače, mlekare, koji imaju svoju maržu, a oni isporučuju veleprodaji i maloprodaji koji formiraju svoje cene. Tu se javlja pitanje konkurencije i zato je važno da se uradi analiza za kritične kategorije i da se utvrdi ko zarađuje na neopravdano visokim maržama. Da ne bismo pričali na pamet bolje da se sačini temeljna analiza, a i potrošači zaslužuju da znaju zašto su cene visoke i ko je odgovoran za to – navodi naš sagovornik. Takva analiza bi, smatra, pokazala koji brendovi ne poštuju tržišnu utakmicu, a u tom slučaju potrošači mogu da biraju jeftinije proizvode i tako izvrše pritisak na trgovce.

– Konkurencija u trgovini Srbije je solidna, ali ima prostora i te kako i za nove igrače. Imam utisak da su se trgovci u ovom trenutku opustili i da iz različitih razloga ne vode previše računa o potrošačima – napominje profesor Stojković. Upitan imaju li trgovci prava da naplaćuju različite usluge poput ulaska ili bolje mesto na policama, odgovara da je to dozvoljeno u određenim granicama.

– Da nije tako proizvođači bi police koristili kao test tržište. Plaćanje tih naknada je legitimno sve dok se ne preteruje ili ucenjuje. Uvek onaj ko je jači pokušava da izvuče nešto za sebe. Poenta je da niko ne bude toliko jak da se ne može bez njega – objašnjava naš sagovornik.

Sa druge strane proizvođači sa kojima smo razgovarali tvrde da su i njihove profitne stope niske i da iznose tek nekoliko procenata.

– Sigurni smo da ima prostora za smanjenje trgovačkih marži, naše izlazne cene formirane su u skladu sa realnim rastom inputa, a cene se zidaju u trgovini. Naše pozicije su takve da moramo da prihvatimo sve uslove, jer smo ograničeni na tržište regiona i moramo negde da plasiramo robu. Trgovci u Srbiji danas aktivno rade na ubijanju brendova i najveću zaradu ostvaruju na privatnim robnim markama. Tu su im troškovi niski, a zarade duplo veće, jer ti proizvodi više nisu jeftini, oni su samo malo jeftiniji od poznatih robnih marki – kaže naš sagovornik iz prehrambene industrije.

Upitan da li ih trgovci na bilo koji način ucenjuju, da li plaćaju visoke troškove takozvanih ulistavanja u trgovinu, bolja mesta na policama, odgovara da ti troškovi svake godine rastu po pola procenta i da su odavno na maksimumu.

– Ima dosta „of rabata” ali dešava se da u akcijama ukupna davanja proizvođača stignu i do 50 odsto, što je nedopustivo – navodi naš sagovornik.

Inflacija pohlepe

Na tržištu se odomaćio i termin „inflacija pohlepe”, kako u svetu tako i u Srbiji kada trgovci zloupotrebljavaju situaciju i neopravdano podižu marže. Kada cene sirovina rastu onda je logično da poskupljuju i proizvodi, ali kada sirovine pojeftinjuju, povratak cena na staro je spor. Mnogi su u vreme korone zbog problema u lancima snabdevanja počeli da obračunavaju premije rizika koji su veći od stvarnih rizika i to je dovelo do povećanja cena. Tako se pojavila i inflacija pohlepe u kojoj se učesnici na tržištu teško odriču zarade. Ali, kako kažu naši sagovornici, kada se znaju realne strukture cena i kada su potrošači tu da biraju, onda nema problema i vrlo lako se vrate u realne tokove.

Antimonopolska komisija već „češlja” tržište

Komisija za zaštitu konkurencije je početkom ove godine započela sektorsku analizu stanja konkurencije izabranih prehrambenih proizvoda i ona još traje. Analiza je započeta jer je antimonopolska komisija uočila da je došlo do rasta cena, pre svega osnovnih prehrambenih namirnica iz potrošačke korpe.

Tržišta izabranih osnovnih prehrambenih proizvoda obuhvataju njihove proizvođače, prerađivače, uvoznike, trgovinu na veliko i trgovinu na malo od kojih se prikupljaju podaci za analizu kako bi se ocenilo stanje konkurencije i odnosi učesnika na tim tržištima i otklonile eventualne povrede konkurencije. Reč je o velikom broju učesnika na tržištu i za sada se još ne zna kada će analiza biti završena i javno dostupna.