Trgovina - Bosna i Hercegovina

Kome bi koristio ulazak BiH na jedinstveno evropsko tržište?

Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije, ranije je rekla da bi prvi korak mogao biti pridruživanje zemalja zapadnog Balkana digitalnom jedinstvenom tržištu Evropske unije u područjima kao što su e-trgovina i sajber sigurnost, a uslijedilo bi i olakšavanje trgovine robom i platnog prometa.

Ona je navela da bi njen plan praktično predstavljao novi pristup za EU jer se više ne bi tražilo od zapadnog Balkana da čini korake prema EU, već bi EU išla velikim koracima prema regionu.

"Naš zajednički cilj je da ubrzamo njihovo približavanje EU, a u tu svrhu dovodimo svoju Uniju bliže zapadnom Balkanu", kazala je Fon der Lajenova.

Admir Čavalić, ekonomista i predsjednik Odbora za ekonomsku i finansijsku politiku Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH, kazao je za "Nezavisne novine" da je, pored ključnih institucionalnih EU reformi, svrha integracija u Evropsku uniju jedinstveno ekonomsko tržište.

"Na tome je i nastala ideja Evropske unije. Ono što je bitno naglasiti je da BiH predstavlja malu ekonomiju, te da ne treba imati bojazan da će veće ekonomije preplaviti tržište BiH. Upravo suprotno se dešava. To se vidi na primjeru Slovenije i zemalja Baltika i istočne Evrope, odnosno da proizvodi iz manjih tržišta idu u veća i ostvaruju svoju konkurentnost i imaju blagodeti od toga", istakao je Čavalić.

On je dodao da BiH jedinstveno evropsko tržište treba gledati kao više od 500 miliona relativno bogatih potrošača.

"Šta to znači za građane? To znači da će kompanije shodno većem prometu moći obezbijediti i bolje radne uslove, veće plate i učestvovati u rastu BDP-a domaće ekonomije", naglasio je Čavalić.

Dragana Kokot, generalni sekretar Privredne komore Republike Srpske, rekla je da bi ulazak BiH na jedinstveno evropsko tržište smanjio administrativne i sve druge barijere u pogledu izvoza domaćih proizvoda.

"Time bi se otvorilo na jednostavniji način mnogo veće tržište Evropske unije, a sigurno da uključivanje, odnosno učlanjenje u EU dovodi do toga da se određeni administrativni procesi digitalizuju, ubrzavaju, te time postižemo mnogo veći protok i robe i ljudi. Ključno je da se ubrzavaju i digitalizuju procedure, što je veoma bitno za rast i konkurentnost privrede", pojasnila je Kokotova.

Prema njenim riječima, samo učlanjenje u EU znači pristup drugačijim fondovima.

"To znači pristup privredi i privrednim društvima, da mogu da apliciraju za određene fondove i podršku u smislu razvoja svojih proizvodnih i uslužnih kapaciteta, što vodi ka uvođenju novih tehnologija, savremenih procesa, razvoju radne snage, novim znanjima i konkurentnijoj poziciji na tržištu cijele EU. Ulazak BiH na jedinstveno evropsko tržište donijelo bi benefite i privredi i građanima, ali i nove izazove. Da bismo postigli ravnopravan odnos na tržištu EU, mi ćemo morati jačati svoje kapacitete. To znači digitalizaciju javnih usluga, unapređenje administrativnih procedura, unapređenje tehnoloških procesa u preduzećima i usvajanje novih znanja i vještina", zaključila je Kokotova.

Adnan Smailbegović, predsjednik Udruženja poslodavaca FBiH, ističe da bi jedinstveno evropsko tržište mnogo značilo privrednicima jer su Evropa i EU i danas glavno tržište BiH.

"Svaki slobodniji i lakši protok robe, kapitala i usluga je dobrodošao. Mi smo mala ekonomija, moramo se otvarati i biti izvozno orijentisani. Ovo je jedina šansa da napravimo neki ekonomski napredak", kazao je Smailbegović.

Na pitanje da li bi potencijalni ulazak BiH na jedinstveno evropsko tržište uticao na bolji životni standard građana, odnosno veće plate u domaćoj privredi, Smailbegović odgovara da se kompanije moraju tehnološki dizati kako bi bile konkurentne u Evropi i kako bi isplaćivale veće plate.

"Trebaju nam ozbiljni strani investitori koji imaju novu halu, nove tehnologije i koji su spremni da investiraju. Naša industrija je devastirana u ratu, a poslije toga su se firme koje su opstale okrenule na radno intenzivne djelatnosti i najviše radnika je u tim granama. To je sve nizak tehnološki nivo i ne možemo na tome graditi strategiju visokih plata. Mi nemamo proizvod koji je visokog tehnološkog nivoa. Moramo da probamo da dižemo tehnološki nivo u našim kompanijama", istakao je Smailbegović.

Inače, tržište EU je i sada glavno izvozno tržište za bh. ekonomiju.

Prema podacima Spoljnotrgovinske komore, tokom prošle godine BiH je na tržište Evropske unije izvezla 72,3 odsto od ukupnog izvoza proizvoda.