Srpska preduzeća ostaće do kraja ove godine bez zarade od 250 miliona dolara, ako ne bude pronađeno rešenje za ulazak naših proizvoda na Kosovo i Metohiju. Gubitak na godišnjem nivou bi time bio oko 450 miliona dolara. Privrednici i ekonomisti upozoravaju da će zbog odluke vlasti u Prištini da zabrani ulazak robe iz Srbije najviše profitirati hrvatske, makedonske i crnogorske firme. Koliku će štetu pretrpeti naša privreda pokazuje i podatak da više od polovine robe u svim prodavnicama na Kosovu stiže iz Srbije. Srpska privreda će pretrpeti velike gubitke ako embargo ostane na snazi. Za Srbiju je tržište Kosova nezamenljivo jer se naši proizvodi tamo prodaju decenijama. Određene poljoprivredne i prehrambene proizvode možemo da izvozimo samo u regionu, nije realno očekivati da ih izvezemo u Latinsku Ameriku, Afriku ili Kinu...
Srpska preduzeća ostaće do kraja ove godine bez zarade od 250 miliona dolara, ako ne bude pronađeno rešenje za ulazak naših proizvoda na Kosovo i Metohiju.
Gubitak na godišnjem nivou bi time bio oko 450 miliona dolara.
Privrednici i ekonomisti upozoravaju da će zbog odluke vlasti u Prištini da zabrani ulazak robe iz Srbije najviše profitirati hrvatske, makedonske i crnogorske firme.
Koliku će štetu pretrpeti naša privreda pokazuje i podatak da više od polovine robe u svim prodavnicama na Kosovu stiže iz Srbije. Zoran Bojović, stručnjak iz Privredne komore, kaže da će srpska privreda pretrpeti velike gubitke ako embargo ostane na snazi.
On navodi da je "za Srbiju tržište Kosova nezamenljivo jer se naši proizvodi tamo prodaju decenijama. Mi određene poljoprivredne i prehrambene proizvode možemo da izvozimo samo u regionu, nije realno očekivati da ih izvezemo u Latinsku Ameriku, Afriku ili Kinu".
"Na Kosovu potrošači imaju naviku da kupuju naše proizvode, poput 'jafa keksa', 'plazme', 'smokija'... Ako tih proizvoda nestane, oni će jednostavno naći zamenu za njih, a to će biti proizvodi iz Hrvatske, Makedonije, Albanije, Turske i Crne Gore. Procenjuje se da će domaće kompanije biti na gubitku od 250 miliona dolara samo u ovoj godini", navodi Bojović.
Iz podataka PKS-a proizilazi da će najviše štete imati Potisje iz Kanjiže, Svislajon Takovo, Henkel Merima, Tetrapak i Holcim, ali i firme koje su uvozile s Kosova, kao šabački Farmakon i Rudnap grupa.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da država mora da insistira na rešavanju ovog problema jer „nije Srbija narušila načelo slobodne trgovine". "Neki će se verovatno dosetiti da švercuju kroz Makedoniju ili Crnu Goru, što nikako nije dobro", kaže on.
Inače, postojala je ideja da se srpska roba plasira na Kosovo i Metohiju iz Makedonije ili Crne Gore, ali je Priština 20. jula uvela striktnu zabranu ulaska robe iz Srbije.
Miletić: "Zaboraviće" naše proizvodeDirektor koncerna Bambi Miroslav Miletić izračunao je da ta firma zbog zabrane plasmana na Kosovo dnevno gubi oko 10.000 evra, odnosno mesečno 250.000.
"Ukoliko se ovako nastavi, mi ćemo na godišnjem nivou biti na gubitku čak tri miliona evra! Ovo što se dešava je suprotno svim mogućim trgovinskim sporazumima koji postoje, kao i ekonomskoj logici i interesima, kako nas proizvođača, tako i potrošača. Potrošači će biti prinuđeni da biraju, više ne između različitih roba, već između onoga što budu mogli da nađu na gotovo praznim rafovima", kaže on.
Miletić navodi da je "tržište Kosova i Metohije do sada bilo prepuno proizvoda iz ostatka Srbije. Stotine srpskih kompanija će trpeti štetu zbog ovog embarga. Čak i u zdravim, normalnim okolnostima, kada nema efekata globalne ekonomske krize, ovakvu blokadu ne bi mogla da podnese jedna ovako ranjiva ekonomija kao što je naša. Ovo sve izgleda kao u najgorim devedesetim".
On ističe da se srpski proizvođači, pored finansijskih gubitaka, suočavaju i sa dugoročnom opasnošću da kupci na KiM zaborave naše proizvode.
"Posle toga će povratak biti jako težak i pitanje je da li ćemo se vratiti na nivo robne razmene koji smo imali pre embarga", zaključuje direktor Bambija.