Trgovina - Srbija

Kupovna (ne)moć topi promet

Kada promet pada svuda, osim u radnjama za socijalno ugrožene građane, to je jasan znak da kupovna moć građana opasno slabi.

Ako se prosečan račun u velikim trgovinskim lancima istopio desetak odsto, a u SOS marketima je iz dana u dan sve više kupaca, onda je to pravi indikator stanja naše trgovine i kupovne (ne)moći građana.

Računica Unije poslodavaca Srbije pokazuje da je promet u maloprodaji, u poređenju sa 2008. godinom opao 17 odsto, dok je, sa druge strane, promet u SOS marketima u poslednjih godinu dana više nego udvostručen.

U vodećim trgovinskim kućama nisu voljni da javno govore o prometu i prosečnom računu koji kupac napravi na kasi, ali, kako nezvanično saznajemo, prosečan račun u manjim objektima iznosi od 350 do 450 dinara, u supermarketima od 600 do 800 dinara. Dotle prosečna kupovina u hipermarketima vredi od 1.800 do 2.000 dinara. U malim radnjama na ćošku situacija je znatno alarmantnija, pa prosečan račun neretko pada i ispod 200 dinara, čak i na 150, zbog čega su mnogi bili primorani da stave ključ u bravu.

– Istraživanje maloprodaje sproveli smo u devet većih gradova Srbije. Rezultati do kojih smo došli pokazuju da, generalno, vrednost prosečne kupovine danas u Srbiji iznosi oko 350 dinara, a da pad prometa iznosi oko 17 procenata u poređenju sa periodom pre krize. To se, međutim, odnosi na veće centre, gde je i standard bolji, dok je u manjim, ruralnim mestima pad prometa još drastičniji i, prema našim informacijama, iznosi i više od 30 odsto. Glavni uzrok tome je sve slabija kupovna moć građana, što automatski dovodi i do pada tražnje – ocenjuje Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Kupac je, zbog toga, dragoceniji nego ikada, a trgovcima ponestaje marketinških kampanja kojima bi ih privukli. Čim su u jednom trgovinskom lancu uveli vikend popust od deset odsto, to su odmah uradili gotovo svi drugi. Nakon što su jedni smislili popust za penzionere, ubrzo su im se pridužili i drugi. Poslednje oružje koje se još nije omasovilo kod nas su takozvane kartice lojalnosti. Popularne na Zapadu i u zemljama okruženja, poput Hrvatske, kupcima donose olakšice. Pitanje je dana kada će nam u supermarketu ponuditi i ovu „pogodnost”.

Trgovci kažu i da, zbog besparice, potrošači veoma dobro reaguju na popuste, pa prodaja robe koja je na sniženju raste i do 100 odsto. To potvrđuje i statistika. U agenciji za marketinška istraživanja GFK rekli su da su još u toku protekle godine mnogi počeli kupovinu da planiraju u skladu sa sniženjima. Da su kupci promenili navike, potvrđuju i u vodećim trgovinskim lancima. Umesto artikala poznatih proizvođača, mnogi kupci počeli su da, zbog niže cene, pazare do juče malo poznate proizvode trgovačkih robnih marki. U „Maksiju” su procenili da je učešće proizvoda njihovih privatnih marki u prometu prešlo 11 odsto.U „Tempo” hipermarketima je, u poređenju sa periodom pre krize, došlo do blagog rasta prodaje osnovnih namirnica, ali do većeg pada tražnje elektronike, nameštaja, rasvete, lampi, a slično je i u „Maksi” supermarketima. Iste trendove uočili su i drugi trgovci.

– Primetno je da se potrošači racionalnije ponašaju u kupovini i da češće kupuju artikle koji su na akcijama, što direktno utiče na povećanu prodaju tih proizvoda u odnosu na ostalu robu – navode u „Idei”.