Da li je pad kupovne moći promenio stav kupaca o falsifikovanim proizvodima i da li je danas više onih koji bi samo zbog cene izabrali jeftiniji plagijat?
Najnovija istraživanja pokazuju da u proseku jedan od tri potrošača u Evropi smatra da je prihvatljivo kupiti falsifikovani proizvod ukoliko je cena originala previsoka. Većina kupaca u EU (83 odsto) tvrdi da dobro razume značenje „intelektualne svojine” i slaže se da je važno poštovati ove propise, pre svega zbog zaštite prava i prihoda pronalazača, izdavača, stvaralaca i umetnika. Iako se slažu u vezi s tim da zakoni o intelektualnoj svojini štite kvalitet proizvoda i usluga, zanimljivo je da kada je reč o kupovini falsifikata retko promene mišljenje. Tek objavljeno istraživanje Mreže evropskih potrošačkih organizacija pokazalo je da se među potrošačima nalazi i značajan broj onih koji sasvim svesno prihvataju i falsifikate i nelegalne onlajn sadržaje.
– Većina Evropljana je svesna da kupovina falsifikovane robe može imati negativne posledice i odbijaju takvu kupovinu. To vide kao podršku neetičkom ponašanju (83 odsto) i kriminalnim organizacijama (80 odsto). Manje ispitanika se slaže da falsifikovana roba predstavlja pretnju po zdravlje i bezbednost (66 odsto) – navodi se u ovom izveštaju.
Inače se pokazalo da su mlađi spremniji da kupuju falsifikovanu robu i tvrde da je razlog za ovakav izbor bolja pristupačnost proizvoda. Čak 13 odsto njih je namerno kupilo falsifikovani proizvod u poslednjih 12 meseci, a 39 procenata Evropljana se pitalo da li je nešto što su kupili originalno ili falsifikat.
Stavovi i ponašanje potrošača u vezi sa nelegalnim digitalnim sadržajem liče na one u vezi sa falsifikovanom robom. Generalno, većina Evropljana ne podržava nabavljanje digitalnog sadržaja iz ilegalnih izvora. Međutim, prihvaćenost je znatno veća među mlađim starosnim grupama. Dok samo 18 odsto Evropljana starijih od 65 godina odobrava pristup piratskom sadržaju ako je cena sadržaja previsoka, u slučaju mlađih između 15 i 24 godine taj procenat raste na 46 odsto. Rezultati pokazuju da su Evropljani veoma otvoreni i za korišćenje legalnih ponuda digitalnog sadržaja. Većina ili 80 odsto ispitanika kaže da više voli da kupuje te proizvode iz legalnih izvora i svest o legalnim onlajn ponudama je takođe visoka – devet od 10 ljudi je svesno najmanje jedne vrste ponude legalnog sadržaja koja je dostupna u njihovoj zemlji. Prema izveštaju Kancelarije za intelektualnu svojinu (EUIPO) iz 2019. godine, 6,8 odsto uvoza u EU je bila krivotvorena i piratska roba vredna 121 milijardu evra. Najčešće se falsifikuju obuća, odeća, proizvodi od kože, satovi, ali i parfemi, kozmetika, igračke i nakit. Među plagijatima sve je više farmaceutskih proizvoda, hrane, pića i medicinske opreme, zbog čega su vlasti još tada upozorile da mogu postojati potencijalno ozbiljni rizici po bezbednost i zdravlje.