Trgovina - Srbija

Kvalitetniji proizvodi pogurali izvoz

Za to su zaslužni, pre svega, strani investitori koji uvećavaju i unapređuju proizvodne kapacitete. Ukratko, dinamičan rast prerađivačke industrije Srbije od 2015. godine duguje se tehnološki znatno složenijoj i kvalitetnijoj proizvodnji. Ovo konstatuje Ivan Nikolić u novom broju publikacije „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) u analizi pod nazivom „Tehnološko restrukturiranje robnog izvoza Srbije”.

Srbija sve konkurentnije nastupa na svetskom tržištu s proizvodima srednje tehnološke složenosti, navodi autor i to potkrepljuje sledećim podacima. Naime, prerađivački sektor industrije, koji od svih sektora ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu (86,2 odsto), ostvario je u 2023. izvoz vredan 24,675 milijarde evra (međugodišnji rast od 5,4 odsto). Pokrivenost uvoza izvozom ovog sektora iznosila je 93,5 odsto. To je, pored 2017. godine, kada je izvoz pokrivao 93,9 odsto uvoza, do sada najbolji rezultat.

Šest grana prerađivačkog sektora je tokom prošle godine realizovalo izvoz vredniji od jedne milijarde evra. To su delovi za motorna vozila i motore (2,55 milijardi evra), elektromotori i oprema za distribuciju (1,82 milijarde evra), proizvodi od gume (1,19 milijardi evra), mašine opšte namene (1,03 milijarde evra), plemeniti i ostali obojeni metali (1,02 milijarde evra) i proizvodi od plastike (1,01 milijarda evra).

Prve tri navedene grane su istovremeno ostvarile i najveći pozitivan saldo u razmeni sa inostranstvom. Pritom, suficit u proizvodnji delova za motorna vozila i motore premašuje dve milijarde evra (2,04 milijarde evra), dok je u proizvodnji elektromotora i opreme za distribuciju i proizvodnji proizvoda od gume suficit iznosio 849,1 i 765 miliona evra.

Posmatrano na granskom nivou, najveću pokrivenost uvoza izvozom imali su proizvodnja oružja i municije (652,6 odsto), proizvodnja delova za motorna vozila i motore (502,7 odsto) i proizvodnja nameštaja (360,2 odsto). Dakle, u ovim slučajevima vrednost izvoza višestruko premašuje vrednost uvoza. Na drugoj strani najveća uvozna zavisnost postoji u proizvodnji produkata koksovanja i proizvodnji veštačkih vlakana.

„Iz priloženog je jasno i da u prethodne tri godine najbrže raste upravo izvoz proizvoda takozvane srednjevisoke tehnološke složenosti. Izvoz je sa 6,043 milijardi evra u 2020. povećan na 10,490 milijardi evra u 2023. godini, a rast je iznosio 73,6 odsto. Od 2010. izvoz ove grupe je porastao čak za 5,2 puta. Apsolutni rast izvoza ove tehnološke grupe praćen je i dramatičnim popravljanjem spoljnotrgovinskog salda. Početkom prethodne decenije jedva nešto više od dve petine uvoza proizvoda visoke i srednjevisoke tehnologije, uzetih zajedno, pokrivano je izvozom. Lane je pak njihov izvoz pokrivao više od četiri petine uvoza. Izvoz proizvoda srednjevisoke tehnološke intenzivnosti u 2023. godini osim što je rekordan po obimu, prvi put u istoriji je izjednačen sa uvozom. Tehnološki kvalitetnija proizvodnja zato jeste ključno sredstvo i katalizator naše otpornosti na spoljne udare”, zaključuje Nikolić.