Trgovina - Srbija

Marže od sedam do 87 odsto

Na putu od fabričke hale do korpe potrošača cena proizvoda koji se prodaju u supermarketima u Srbiji naraste čitavih 40 odsto.

Kada se tome dodaju parfimerije ili prodavnice odeće primetno je da marže idu i do neverovatnih 70 ili čak 87 odsto. To je cena koju plaćamo zbog monopolske strukture maloprodajnih lanaca, koja im dozvoljava da ubiru visoke profite, ne plašeći se postupaka konkurencije. Kako ističe Dragovan Milićević, saradnik portala ekonomija.org, podaci iz završnih računa trgovinskih lanaca za 2009. godinu pokazuju da 30 najvećih prodavaca drži 97 do 98 odsto celokupnog tržišta, a da prvih deset ima čak 70 procenata tržišnog udela.

To, prema njegovim rečima, ukazuje na oligopolnu strukturu u maloprodaji, koja uz neadekvatnu primenu antimonopolskih zakona dovodi do ogromnih trgovačkih marži.

- Prosečna maloprodajna marža je 20,2 procenta, a prosečna veleprodajna marža 16 odsto. Ukupna marža je 39 procenata. To je izuzetno visok postotak jer se radi o svakodnevnim proizvodima koji se kupuju u supermarketima - kaže Milićević za Danas.

Milićević podseća da su marže veće što je tržište neuređenije.

- Dok država ne promeni zakon i svoju politiku prema monopolima neće biti ni smanjenja marži, jer svako voli konkurenciju, ali ne u svom dvorištu. To znači da ni najavljena prodaja 50 odsto Maksija neće dovesti do pada cena, pošto bi to bilo suprotno poslovnoj logici. Svako se trudi da svoju investiciju što pre povrati - kaže Milićević.

Inače, računica Milićevića, po kojoj prvih deset supermarketa drži 70 odsto tržišta, zapravo je konzervativna jer se Maksi, C market i Pekabeta računaju kao tri odvojena lanca, iako svi pripadaju istom vlasniku - Delti. Uz to, Idea i Direktna trgovina ne ulaze u ovaj obračun, zato što se formalno vode kao veleprodajni, a ne maloprodajni lanci, iako je jasno da su objekti Idee namenjeni običnim građanima. Ako bi se svi maloprodajni objekti Miroslava Miškovića računali kao jedan lanac i ako bi se kalkulaciji dodala i Idea i Direktna trgovina, što je metodologija koja daleko bolje odslikava stvarno stanje na tržištu, udeo prvih 10 lanaca izneo bi čak 89,64 procenata, pri čemu samo tri Deltina lanca - Maksi, C market i Pekabeta drže 37 procenata. To znači da svim ostalim učesnicima ostaje zanemarljivih 10 procenata tržišta, a sve male radnje u Srbiji, koje nisu deo većih lanaca, zajedno imaju tek oko dva do tri procenta.

Analiza marži takođe je zanimljiva. Delta, sa ukupnim učešćem od 37 procenata, u svim svojim lancima drži marže iznad proseka, a najnižu od 22,82 odsto primenjuje Maksi. Prosečna marža u C marketima je 32,49 odsto, a u objektima Pekabete čak 42,02 procenta, što je ubedljivo najviše među svim lancima koji prodaju hranu.

Drugi najveći lanac u Srbiji, Merkator, koji nema čak ni polovinu ukupnog udela Miškovićevih lanaca, primenjuje maržu od 18,64 procenata, Univereksport radi sa marginom od 16,79 odsto, dok DIS iz Krnjeva, koji je nedavno postao vlasnik hipermarketa Kort, i Idea obaraju prosek, primenjujući marže od 12,73 i 12,53 odsto. Direktna trgovina, koja se bavi isključivo veleprodajom, ima maržu od 6,97 odsto.

Treba napomenuti da se podaci o marži dobijaju poređenjem nabavne vrednosti prodate robe i ukupno realizovanog prihoda od prodaje, što znači da marža nije jednaka profitu trgovinskih lanaca jer ne uračunava njihove ostale troškove. Ali, marža i pored toga ostaje veoma dobar pokazatelj „halapljivosti“ trgovaca. Tako na primer, Delta u svim svojim objektima drži natprosečnu maržu, uprkos tome što kao najveći maloprodajni sistem u Srbiji robu dobija pod daleko povoljnijim uslovima od najvećeg dela konkurencije i svojom veličinom može da postigne znatno veću efikasnost poslovanja, a često se nalazi i na udaru kritika zbog niskih plata svojih radnika. S druge strane, primeri Idee ili DIS-a pokazuju da se može profitabilno i konkurentno poslovati i sa mnogo nižim maržama.