Marže regionalni problem

Bez autora
Aug 30 2011

Visoke marže na hranu nisu, izgleda, samo boljka Srbije, već se sa njima bori i Slovenija. I kod nas i u Sloveniji, marže su oko 23 odsto. Međutim, za razliku od Srbije gde se, osimm analiza, ne radi ništa na rešenju problema visokih marži koje prazne novčanike potrošača, Slovenci su napravili prvi korak. Slovenci su zvanično priznali da su im marže na hranu visoke. Svesni problema, a uz podršku države, proizvođači, prerađivači i trgovci su napravili kodeks i dogovorili se da će više sarađivati i biti efikasniji, kako bi marže bile konkurentnije. U Srbiji bi i ovakav prvi korak bio dragocen. Upravo iz tog razloga što su pokidane veze i poverenje između proizvođača, prerađivača i trgovaca i što smo svakodnevno suočeni sa optužbama ko je kome zagorčao život. Iako je marža ista kao i u Sloveniji, srpski analitičari nisu optimisti da bi se trgovci mogli odreći svoje zarade. Dokle god tržište toleriše tako nešto, niko nije spreman da se odrekne profita. Odricanje od profita je samo u slučaju ako neko na to bude nateran konkurencijom, dolaskom drugog trgovinskog lanca, a to se za sada ne vidi.

Marže regionalni problemSa visokim maržama na prehrambene proizvode ne bori se samo Srbija. Zanimljivo je da i Slovenija, članica EU, ima isti problem. Štaviše, one su iste i iznose 23 odsto cene proizvoda. Ekonomisti navode da je konkurencija najbolji način za obaranje marži.

Visoke marže na hranu nisu, izgleda, samo boljka Srbije, već se sa njima bori i Slovenija. I kod nas i u Sloveniji, marže su oko 23 odsto.

Međutim, za razliku od Srbije gde se, osimm analiza, ne radi ništa na rešenju problema visokih marži koje prazne novčanike potrošača, Slovenci su napravili prvi korak.

Slovenci su zvanično priznali da su im marže na hranu visoke. Svesni problema, a uz podršku države, proizvođači, prerađivači i trgovci su napravili kodeks i dogovorili se da će više sarađivati i biti efikasniji, kako bi marže bile konkurentnije.

"Mi, akademski krugovi, sa ovim nismo zadovoljni, jer je to samo prvi korak u priznanju da problemi postoje, sada je red da konkurencija proradi", kaže agrarni ekonomista Aleš Kuhar.

U Srbiji bi, kažu, i ovakav prvi korak bio dragocen. "Upravo iz tog razloga što su pokidane veze i poverenje između proizvođača, prerađivača i trgovaca i što smo svakodnevno suočeni sa optužbama ko je kome zagorčao život", kaže sekretar za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran.

"Svaka inicijativa je korak napred, niko ne može naterati da se obelodane marže, ali bilo bi značajno da saznamo ko najviše zarađuje na nama. U ovom trenutku, to su trgovine", kaže Zoran Nikolić iz Nacionalnog udruženja potrošača Srbije.

Upravo je nedavna analiza tržišta pokazala da su trgovci u poslednje tri godine povećali maloprodajne marže u Srbiji i da one u proseku iznose 23 odsto.

Iako je marža ista kao i u Sloveniji, srpski analitičari nisu optimisti da bi se trgovci mogli odreći svoje zarade.

"Dokle god tržište toleriše tako nešto, niko nije spreman da se odrekne profita. Odricanje od profita je samo u slučaju ako neko na to bude nateran konkurencijom, dolaskom drugog trgovinskog lanca, a ja to za sada ne vidim", navodi Dragovan Milićević, autor analize maloprodajnih marži u Srbiji.

Sagovornici se slažu da nijedan dogovor ili kodeks ne mogu biti garant nižih marži i jeftinije hrane. Kažu, jedini siguran način jeste tržišna konkurencija.

Države treba da stimulišu dolazak trgovinskih lanaca i fer odnos proizvođača i prerađivača.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik