Trgovina - Srbija

Mesa ima dovoljno u prodavnicama, možemo li se nadati nižoj ceni od jeseni

Iako je za proteklih godinu dana cena kukuruza i drugih žitarica za stočnu hranu snižena i do 50 odsto, to nije uticalo na smanjenje cene žive mere junadi i svinja. Nenad Budimović iz Departmana za stočarstvo PKS-a govorio je za RTS o tome kakva je situacija na tržištu mesa i druge hrane, kao i da li će od jeseni cene ići na dole ili gore.

U prodavnicama u Srbiji ima svih vrsta mesa i stanje je redovno, kaže za RTS Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije. Dodaje da može da se dogodi samo da se više koristi jedna vrsta mesa u odnosu na drugu – na primer, leti se od svinjetine više kupuje piletina, jer je lakša za pripremu.

Na pitanje možemo li da očekujemo niže cene mesa od jeseni, Budimović zasad ne očekuje promene.

Ipak, dodaje da će se efekti afričke kuge svinja i uticaj na cene videti tek za dva-tri meseca. Smatra da aktuelna cena svinjetine, koja je oko 800 dinara u maloprodaji, nije previsoka ako se poredi sa nekim drugim proizvodima.

Problem nije samo domaći – i EU ima problem sa afričkom kugom svinja. Ne deluje ni da će tamo cene padati.

“Samo ove godine nekih 500.000 krmača manje je ušlo u priplod i to je velika količina mesa, ako uzmemo u obzir da jedna krmača daje oko četiri tone žive vage. Svinjsko meso prošle godine u ovom periodu je bilo za jedan evro manje prilikom uvoza i to je jedan od pokazatelja da ne znam da li će baš moći da padaju cene pošto je Evropa i ranije krenula sa smanjenjem broja tovljenika, ne znajući da će epidemija sa afričkom kugom da se ovako razbukti“, pojašnjava Budimović.

Navodi da je Srbija u ovu godinu ušla sa nekih 2,7 miliona svinja svih kategorija, od toga je u tovu nekih 1,2 miliona.

"Generalno u proizvodnji svinjskog mesa mi nemamo dovoljnu proizvodnju za sopstvene potrebe, imamo 90 odsto dovoljnosti“, rekao je Budimović ističući da se uglavnom uvozi meso za preradu.

Afrička kuga svinja problem i u Evropi

Na pitanje možemo li trajno da rešimo problem afričke kuge svinja, Budimović je rekao da je vrlo teško izaći na kraj sa njom.

“Teško je izaći na kraj sa njom zato što nema mogućnosti lečenja, ne postoji vakcina još uvek, nešto se radi u Vijetnamu, neka druga serija imunih sredstava, ali to je na dugačkom štapu. Vidimo da imaju problem i Nemci, Poljaci, Česi, Hrvati, Rumuni i Bugari, čitavo okruženje, i u Kini se pojavila“, naveo je Budimović.

Mala potrošnja junećeg i goveđeg mesa

U tovnom govedarstvu je za godinu i po dana manje oko 8.000 grla.

"Govedarstvo, kao što je i proizvodnja mleka, tako i tov junadi, odnosno goveda, vrlo je zahtevno. Traži veliko angažovanje, radnu snagu, velike količine kabaste hrane. Ako uzmemo u obzir da jedna životinja pojede 40 kilograma hrane na dnevnom nivou, ako to traje nekih devet meseci, možemo lako da izračunamo šta znači toviti jedno ili pet junadi. Međutim, mi imamo malu potrošnju junećeg i goveđeg mesa, nekih četiri kilograma po stanovniku", napominje Budimović.

Izvoz junećeg mesa mogao bi da pomogne našim stočarima.

“Mi trenutno nemamo takoreći, nikakav izvoz ni u Evropsku uniju, ni u Tursku, ni u Kinu, sve su to neki pregovori još uvek, ali mislim da bi našim proizvođačima, našim farmerima mnogo značilo da se pronađe put za juneće meso koje je izuzetnog kvaliteta – to ne kažemo mi u Srbiji, to kažu oni koji ga koriste“, rekao je Budimović.