Trgovina - Srbija

Na koji način da saznamo da proizvodi nisu bezbedni

Neprekidno se poziva na donošenje dodatnih propisa i opet postoji problem. S druge strane, kod nas ovakvih upozorenja nema. Postavlja se pitanje koliko smo uopšte usaglašeni sa Evropom i da li se kod nas vodi neka statistika o tome koliko prijava na nebezbedne proizvode u Srbiji ima i da li ih je više nego ranije.

Najnoviji evropski statistički podaci su pokazali da ima razloga za brigu. Prema izveštaju Sistema upozorenja EU o opasnim neprehrambenim proizvodima (Sejfti gejt), u 2024. godini su vlasti država članica poslale rekordnih 4.137 obaveštenja, što je povećanje od 50 odsto u odnosu na 2022. godinu. Zato se ovih dana ponovo čuje da je potrebna još jača kontrola i hitno „popunjavanje rupa u regulativi”. Statistika je pokazala da su potrošači najviše izloženi opasnim hemikalijama i povredama, a da se većina upozorenja odnosi na proizvode koji dolaze izvan EU. Članovi BEUC-a su više puta istakli da štetni proizvodi ulaze na tržište EU preko onlajn platformi i pozvali na veću primenu i zaštitu potrošača. Obaveštenja o proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost potrošača predstavljaju samo vrh ledenog brega jer vlasti nisu u mogućnosti da kontrolišu svaki proizvod koji ulazi na tržište EU, a nemoguće je znati konkretan broj jedinica proizvoda povezanih sa obaveštenjem. U 2024. godini, kozmetika i igračke su bile dve kategorije proizvoda koje su najčešće prijavljivane i predstavljale su više od polovine obaveštenja, potvrđujući trendove iz prethodnih godina. Agustin Rejna, generalni direktor BEUC-a, izjavio je da je organizacijama za nadzor nad tržištem potrebno ne samo više novca, finansijskih, tehničkih i ljudskih resursa već i jača zakonska ovlašćenja protiv onlajn tržišta kako bi se osiguralo da su potrošači zaštićeni od nebezbednih proizvoda. Kao sledeći korak, EU bi trebalo da obezbedi da onlajn tržišta postanu odgovorna ako nema pouzdanog ekonomskog operatera koji je odgovoran u EU.

– U kontekstu u kome e-trgovina brzo raste i potrošači sve više kupuju preko onlajn tržišta, EU mora nastaviti da bude agilna u prilagođavanju svog pravnog okvira. Uredbu o saradnji u zaštiti potrošača trebalo bi modernizovati davanjem centralizovanih ovlašćenja EU za sprovođenje za određene slučajeve, a EU bi trebalo da brzo predstavi ambiciozni Zakon o digitalnoj pravednosti koji štiti potrošače na mreži od prevara – izjavio je Rejna. Stiven Rasel, generalni direktor Evropskog glasa potrošača u standardizaciji (ANEC), rekao je da ovogodišnji izveštaj potvrđuje važnost efikasnog tržišnog nadzora i sprovođenja u obezbeđivanju da se opasni proizvodi sklone sa tržišta.

– Na jedinstvenom tržištu koje karakteriše slobodno kretanje robe, ANEC veruje, panevropski pristup nadzoru i sprovođenju ima smisla. On upotpunjuje tronožac zaštite potrošača, sprovođenje propisa i uvođenje standarda – rekao je Rasel. Kada vidimo ovakve poruke iz Evrope, koja neprekidno radi na unapređenju propisa i zaštiti građana, šta potrošači u Srbiji mogu da očekuju, znajući da se o ovakvim problemima kod nas gotovo i ne govori. Srbija ima lokalni sistem za upozoravanje na nebezbedne proizvode. On se redovno ažurira, na njemu se svakodnevno postavljaju novi postovi, ali koliko građana realno zna da ovakav sistem kod nas postoji i koliko ih se informiše preko njega. Samo od početka ovog meseca na sajtu „Nepro”, koji kod nas služi za objavljivanje nebezbednih proizvoda, prijavljeno je više slučajeva nebezbednih automobila i motocikala koje su, stoji u obrazloženju, prijavili potrošači, a povučeni su zbog opasnosti od povreda i požara. Na ovoj listi se često nalaze i različiti proizvodi i roba široke potrošnje, kao i igračke, dečji kreveci i stolice za hranjenje i sedenje, ali i bela tehnika i mali kućni uređaji. U poslednjem evropskom statističkom izveštaju se navodi da je zabrinjavajuće to što se ne zna o kolikom broju nebezbednih proizvoda je reč. Dakle, objavljuje se samo o kakvom riziku je reč, ali ne i to koliko takvih proizvoda ima na tržištu. To je slučaj i sa našim sistemom „Nepro”. Po mišljenju potrošačkih organizacija, oni bi trebalo da na nedeljnom nivou šalju obaveštenja o tome šta je sve povučeno, kako građani da reaguju, kako da se ponašaju ukoliko su takav proizvod već kupili i slično.

Iako potrošači ne znaju uvek kako da prijave bezbednosne probleme izazvane proizvodima, sada imaju mogućnost da direktno obaveste vlasti EU preko „Konzjumer Sejfti Getavej-a”. Slično tome, nova Uredba o opštoj bezbednosti proizvoda jača mogućnost za grupe potrošača i vlasti da sarađuju na pitanjima bezbednosti proizvoda, što je korisno jer grupe potrošača redovno sprovode sopstvene provere i uočavaju neusaglašenost.