Trgovina - Srbija

Ne postoji „ugljen-dioksid neutralna” banana ili plastična flaša

Obmanjujuće poruke su, kako je navedeno, raširene u prehrambenom sektoru i zbunjuju potrošače. „Karbon neutralni”, „ugljen-dioksid neutralni”, „karbon sertifikovani” samo su neke od oznaka koje je čak 10 potrošačkih organizacija iz Evropske unije prijavilo kao problematične, jer kupci ne razumeju šta ovakve poruke znače, a ipak biraju te proizvode smatrajući da su oni proizvedeni pod posebnim uslovima. Inače, prijavljeno je da se oznake mogu videti na svim prerađenim proizvodima, preko svinjskog mesa do banana. Postojeći propisi dozvoljavaju da se interveniše tek pošto je šteta prema potrošačima učinjena, pa se smatra da je i ovo prilika da se reaguje jer su kupci dovedeni u zabludu. BEUC je pozvao na potpunu zabranu ovakvih tvrdnji o neutralnosti karbona jer su, kako kaže, naučno nedokazani, a i netačni jer će proizvodnja svih vrsta hrane i pića uvek zahtevati emisiju ugljenika. Suština je da ove tvrdnje dovode potrošače u zabludu jer ostavljaju utisak da su proizvodi dobar izbor jer su navodno proizvedeni sa principa za zaštitu klime. Druga šteta je u tome što te tvrdnje mogu odvratiti potrošače od promene ishrane, na primer, konzumiranja više hrane biljnog porekla, što bi bilo mnogo korisnije za klimu.

– Ne postoji nešto poput „ugljen-dioksid neutralne” banane ili plastične flaše za vodu. Tvrdnje o neutralnosti su dimna zavesa koja ostavlja utisak da kompanije preduzimaju ozbiljne mere u vezi sa uticajem na klimu. Istina je da godinama odlažu aktivnosti koje bi donele mnogo više koristi – izjavila je Monik Gojan, direktor BEUC-a. Evropska organizacija upozorava da takozvane zelene marketinške poruke donose više štete nego koristi. Kako kažu, ovo je kontraproduktivno u vreme klimatske krize, kada su potrošači gladni pouzdanih i smislenih informacija koje bi im pomogle da usvoje ekološki prihvatljiviju ishranu. Ne čudi ovakvo ponašanje kompanija ako se zna da je istraživanje iz 2019. godine pokazalo da su tri od četiri potrošača spremna da promene svoje navike u ishrani ukoliko će to dovesti do zaštite životne sredine. Evropska komisija će, kako je navedeno, u narednim nedeljama da preduzme konkretne korake protiv takozvanog grinvošinga ili lažnog zelenog marketinga. Da podsetimo da je ovo česta pojava u brojnim industrijama, čak i modnoj. Pre nekoliko godina evropske vlasti su pregledale većinu sajtova svih velikih kompanija i njihovih zelenih reklama i utvrdili da više od polovine nije pružilo dovoljno informacija potrošačima kako bi mogli da procene tačnost tih tvrdnji. Ustanovljeno je da je 37 odsto kompanija objavilo nejasne i opšte izjave kao što su „savesno”, „zeleno” i „održivo”, ne dajući dokaze zašto taj proizvod ima pozitivan uticaj na životnu sredinu. Sa druge strane je 42 odsto tvrdnji obmanjujuće prema Direktivi o nepoštenoj komercijalnoj praksi.