Trgovina - Srbija

Nije bitno kolika ti je plata već šta možeš za nju da kupiš

A to se vidi iz upravo objavljenog statističkog podatka o prometu u trgovini na malo u aprilu. On je veći u tekućim cenama za 7,3 odsto, ali je u stalnim cenama, kada se isključi efekat inflacije, manji za 6,1 procenat. Slično se vidi i ukoliko se uporede prva četiri meseca 2023. sa istim periodom 2022. Promet robe u trgovini na malo u tom periodu veći je u tekućim cenama za 10,4 odsto, a u stalnim manji je za 4,5 procenata. Kada se poredi april ove na april 2022. godine hranu, piće i duvan smo realno kupovali manje za 6,1 odsto, neprehrambene proizvode za 8,3, a motorna goriva za 2,8 procenata.

Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da se iz pomenutih podataka vidi da je opao životni standard stanovništva.

„To je posledica pre svega visoke inflacije. Ona je počela da pada, sa 16,2 odsto u martu na 15,1 u aprilu međugodišnje, ali je i dalje visoka. Na mesečnom nivou cene i dalje rastu. U aprilu u odnosu na mart bile su veće za 0,7 odsto. To samo znači da cene rastu sporije nego ranije, ali nema govora o padu”, navodi Molnar.

Ukazuje da je životni standard većine građana u Srbiji u poslednjih godinu i po dana znatno lošiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od decembra 2021. do aprila 2023. hrana i piće poskupeli su za 32 odsto, a kategorija stanovanja zajedno sa vodom, gasom, energentima je u istom periodu poskupela za 24 odsto. Iz toga se vidi da su cene osnovnih životnih potreba, a one čine dve trećine troškova, najviše porasle. Istovremeno prosečna neto zarada je nominalno povećana za svega devet do deset procenata. Činjenica je da prosečna plata raste i da je sada oko 85.000 dinara, ali mnogo sporije nego proizvodi na koje trošimo najveći deo naše zarade. I to je osnovni razlog pada kupovne moći i pada prodaje u radnjama.

„Građane suštinski ne interesuje kolika im je plata, već šta oni za nju mogu da kupe. Količine opadaju i svi kupujemo manje. Očekujem da će u narednom periodu još da opadne kupovna moć u stalnim cenama”, napominje Molnar.

Padu kupovne moći su kumovale i visoke bankarske kamate, jer građani sada teže dolaze do novih kredita, teže ih refinansiraju što se vidi i po padu obima plasiranih zajmova. Ako je nekome banka ranije odobravala kredit od hiljadu evra, sada može da dobije 500. U prvom kvartalu banke su stanovništvu odobrile za 120 milijardi dinara manje zajmova ili za 6,1 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Kamata na nove gotovinske zajmove, u martu je iznosila 13,5 procenata u proseku, a u septembru 2021 – 8,4 odsto godišnje.

Molnar naglašava i poseban aspekt takozvane korporativne pohlepe. Tržišni akteri koriste to što postoji inflacija i što svi očekujemo da cene rastu i oni ih povećavaju. U Evropskoj uniji se već preispituje ceo lanac snabdevanja pogotovo kod hrane. Počev od proizvođača, skladištara, distributera, maloprodavaca, jer se stiče utisak da se cene po inerciji povećavaju više nego što je potrebno.

„Država ima regulatornu ulogu da to preispita, da se vidi da li ima dogovornog ponašanja, da li je konkurencija na dovoljnom nivou. Utisak je da neki koriste inflaciju kao izgovor za povećanje cena i kad nema ekonomskog opravdanja. Njihovi troškovi ne rastu u toj meri u kojoj povećavaju prodajne cene. Zato država mora da spreči takvo ponašanje. Trebalo bi napraviti analizu kolika je stopa profita kroz prihod i tu bi se verovatno otkrilo da su njihovi prihodi u procentualnom smislu verovatno i više porasli nego što su njihovi troškovi”, kaže Molnar.