Cena svinjskog mesa raste i čini se da nema kraja poskupljenju. Potrošači će prestati da kupuju svinjetinu, jer nije normalno da kilogram košta hiljadu dinara.
Treba apelovati na proizvođače da spuste cene svinja i dozvoliti veći uvoz svežeg svinjskog mesa kako bi se situacija u maloprodaji stabilizovala, kaže za „Politiku” Milenko Đurđević, vlasnik Industrije mesa „Đurđević”.
On tvrdi da cene svinjetine skaču jer tovljači koji još nisu imali problema sa afričkom kugom svinja koriste priliku da povećaju cene žive vage koja je u Mačvi trenutno 310 dinara. Naš sagovornik napominje da je i sam proizvođač, ali da su proizvođači svinja u ovom trenutku nerealni, jer su podigli cene bez potrebe u trenutku kada pojeftinjuju žitarice, odnosno stočna hrana.
– Proizvođačka cena svinje je 180 dinara, a mi je plaćamo 250. Nije normalno da jedna svinja košta kao minimalna plata u Srbiji. Uvek su proizvođači tražili osam kilograma kukuruza za kilogram svinje. Smanjila se prodaja, jer ovakva cena mesa nije prihvatljiva – objašnjava Đurđević. Navodi da svinjsko meso u Evropi pojeftinjuje, kao i da nije realno da imamo tri miliona svinja, zbog kuge uništimo jedan odsto, a onda zaustavimo prodaju svinja iz Mačve koja ima najveću proizvodnju u odnosu na ostale delove Srbije. Dodaje da su proizvođači iz Bačke tako podigli cene svinja.
Srbija je od početka godine uvezla 18.000 tona svinjskog mesa u vrednosti od oko 60 miliona evra i 176.900 prasadi za 20 miliona evra. Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS, kaže za naš list da je ovo prosečan uvoz, pa čak i manji nego u istom periodu prošle godine.
– Imali smo situaciju početkom godine da je padala cena tovljenika zbog velikog uvoza, odnosno uvoza jeftinijeg mesa u Evropi, međutim sada se to preokrenulo. Evropa ima problem sa kugom, poskupelo je meso u EU, od početka godine je skuplje za jedan evro po kilogramu. Velika je potražnja i u Evropi, a nama je potrebno jer ne proizvodimo dovoljno svinjskog mesa za preradu – objašnjava Budimović.Naglašava da je sada problem i u tome što farmeri ne ulaze u novi tov, svi se plaše da zbog kuge. Imamo dovoljno prasadi za tov, ali manje je mesa.
Upitan kako će se to odraziti na cene i možemo li očekivati i dalje poskupljenje, odgovara da je manje tovljenika na tržištu pa je i cena veća. Smatra da se može očekivati poskupljenje, ali da će to biti jasnije za mesec do dva kada vidimo da li je epidemija dostigla maksimum.
– Klaničari kažu da će svinjetina poskupljivati nedeljno. Imamo tri pozicije u lancu – primarne proizvođače, klaničare i trgovce. Neki klaničari imaju i farmu i klanicu i svoje prodavnice, pa je teško razvrstati ko koliko treba da poskupi. Nisu svi u istoj situaciji. Sa druge strane, cene ne mogu da idu visoko jer kupovna moć građana to ne može da prati – napominje naš sagovornik iz PKS-a.
Poenta je da svi budu svesni da je specifična situacija poslovanja i da mora da se reaguje u skladu sa tim. Kriza traje poslednje četiri godine i nemoguće je primeniti regularne principe poslovanja. Upitan zašto cene svinja ne padaju ako je stočna hrana pojeftinila, odgovara da se proizvođači hrane za životinje pravdaju time da je reč o prošlogodišnjoj ceni kukuruza.
Dodaje da smo imali i blago poskupljenje sojine sačme od oko pet dinara po kilogramu, ali da to ne bi trebalo da utiče, jer je manje svinja, a manja je i potrošnja mesa.Više se troši piletina
Inače, građani Srbije troše najviše pilećeg mesa i to 18 kilograma po stanovniku, a svinjsko meso je na drugom mestu – 15 kilograma. Stručnjaci navode da je situacija sa afričkom kugom u Srbiji pod kontrolom, nema opuštanja pažnje u sprečavanju nastanka i širenja zaraze. Farmeri, kažu naši sagovornici, moraju da shvate da sve što urade pogrešno u predviđenim procedurama vratiće se pre svega njima.