Trgovina - Srbija

Nova potrošačka korpa u Srbiji

Kako je danas saopštio Ministar trgovine i usluga u Vladi Republike Srbije Slobodan Milosavljević, nova prosečna potrošačka korpa u Srbiji od ove godine ima 26 artikala više i obuhvata tročlano domaćinstvo.

U korpi će umesto dosadašnjih 49 biti 75 artikala. U staroj metodologiji izrade potrošačke korpe prosečno domaćinstvo je bilo definisano kao četvoročlano, a po novoj ono je tročlano i ova promena je rezultat dešavanja u našoj zemlji, gde porodica prosečno ima 3,1 člana.

U saopštenju se navodi da su novi proizvodi u korpi su kukuruzno brašno, spanać, zelena salata, paradajz, smrznuto povrće, šargarepa, konzervisano povrće, suve šljive, pomorandže, čajne kobasice, slanina, svinjska rebra, viršle, jetrena pašteta, sveža morska riba, a dodato je i nekoliko vrsta hleba i peciva.

Novi način praćenja standarda građana, koji se primenjuje od početka godine i potpuno je usklađen sa EU, omogućiće potpunije i kvalitetnije praćenje stanja kupovne moći i životnog standarda u Srbiji. Po novoj metodologiji, prosečna potrošačka korpa u decembru 2010. godine bila je 52.701,34 dinara, dok po staroj ona iznosi 39.779,09 dinara.

Za pokrivanje prosečne potrošačke korpe po staroj metodologiji trebalo bi 1,01 prosečne neto zarade, a za pokrivanje nove potrošačke korpe 1,33 prosečne neto zarade. U decembru prošle godine prosečna zarada u Srbiji bila 39.580 dinara.

Potrošačka korpa u Srbiji se izračunava iz ankete o potrošnji na uzorku od 4.400 domaćinstava. Nova potrošačka korpa uzela je u obzir standard Svetske organizacije za hranu (FAO) i nutricionistički minimum od 2.280 kilo-kalorija, na osnovu čega je postavljena granica.

Kako je ocenio savetnik ministra trgovine i usluga Stipe Lovreta, za Srbiju je dobro što će imati kompletnu potrošačku korpu na bazi rešenja koja se primenjuju u EU, jer će se time dobiti realniji podaci koji će se lakše upoređivati sa EU i zemljama u regionu. Za Vladu Srbije ovi indikatori su bitni za vođenje ekonomske politike, ali i za kreiranje socijalne politike, a na osnovu ovih indikatora utvrđivaće se i tržišni potencijali značajni za potencijalne investitore.