Cene osnovnih životnih namirnica i dalje rastu. Tako će biti i narednih šest meseci, procenjuju stručnjaci. Više od 40 odsto kućnog budžeta odlazi na hranu. U narednih šest meseci cene osnovnih životnih namirnica nastaviće da rastu. Prosečno domaćinstvo u Srbiji mesečno ima oko 50 hiljada dinara na raspolaganju, a više od 40 odsto kućnog budžeta odlazi na hranu. Pojedini trgovci ulje nekih proizvođača već prodaju po novim cenama od 153 dinara za litar. Brašno je poskupelo pred kraj prošle godine. Cena brašna kreće se od 50 do 70 dinara, a novi cenovnici važiće već od prvog februara. Nova cena šećera je oko 100 dinara. Poskupela je i kućna hemija, a uskoro će i kafa. Građani kažu da kupuju samo najpotrebnije i da smanjuju količine. Kažu i da ono što su mogli da kupe u januaru prošle godine, ovog januara ne mogu, a stručnjaci prognoziraju nastavak poskupljenja.
Cene osnovnih životnih namirnica i dalje rastu. Tako će biti i narednih šest meseci, procenjuju stručnjaci. Više od 40 odsto kućnog budžeta odlazi na hranu.
U narednih šest meseci cene osnovnih životnih namirnica nastaviće da rastu, procenjuju stručnjaci. Prosečno domaćinstvo u Srbiji mesečno ima oko 50 hiljada dinara na raspolaganju, a više od 40 odsto kućnog budžeta odlazi na hranu.
Pojedini trgovci ulje nekih proizvođača već prodaju po novim cenama od 153 dinara za litar. Brašno je poskupelo pred kraj prošle godine. Cena brašna kreće se od 50 do 70 dinara, a novi cenovnici važiće već od prvog februara. Nova cena šećera je oko 100 dinara. Poskupela je i kućna hemija, a uskoro će i kafa.
Građani kažu da kupuju samo najpotrebnije i da smanjuju količine. Kažu i da ono što su mogli da kupe u januaru prošle godine, ovog januara ne mogu, a stručnjaci prognoziraju nastavak poskupljenja.
Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije navodi da u prvih šest meseci ove godine treba očekivati rast cena hrane.
"Na ovakva kretanja pre svega utiču kretanja cena na svetskom tržištu, strukturni poremećaji u domaćoj poljoprivredi i specifičnosti domaćeg tržišta poljoprivrednih proizvoda", kaže Stanković.
Profesor Ekonomskog fakulteta Zoran Bogetić kaže da je uzrok brzom i čestom menjanju cena svetska cenovna inflacija, cena hrane, cena energenata primarno izazvana porastom tražnje u velikim svetskim ekonomijama, poput Brazila, Indije, Rusije, Kine.
"Drugi uzrok je nedostatak stranih investicija koji produkuje nedostatak konkurencije kod nas", kaže Bogetić.
U martu se očekuje i poskupljenje struje, pa mnogi ekonomisti strahuju da će to dovesti do novih poskupljenja.