U trgovini je od početka godine nastavljen pad prometa, a zvanična statistika pokazuje da je u prva dva meseca bio manji za 10,6 odsto nego u isto vreme lane. Prema analizi Ministarstva trgovine, značajan pad kupovne moći, koja se meri odnosom prosečne zarade i potrošačke korpe, počeo je još u januaru, jer su i prosečne zarade bile daleko manje nego u decembru.Tako je u tom mesecu za pokriće prosečne potrošačke korpe bila potrebna 1,21 prosečna plate (29.929 dinara), a za pokriće minimalne bilo je dovoljno 0,75 zarade. U decembru je za prosečnu korpu trebalo 0,97, a minimalnu 0,76 prosečne plate.
U trgovini je od početka godine nastavljen pad prometa, a zvanična statistika pokazuje da je u prva dva meseca bio manji za 10,6 odsto nego u isto vreme lane.
Prema analizi Ministarstva trgovine, značajan pad kupovne moći, koja se meri odnosom prosečne zarade i potrošačke korpe, počeo je još u januaru, jer su i prosečne zarade bile daleko manje nego u decembru.
Tako je u tom mesecu za pokriće prosečne potrošačke korpe bila potrebna 1,21 prosečna plate (29.929 dinara), a za pokriće minimalne bilo je dovoljno 0,75 zarade. U decembru je za prosečnu korpu trebalo 0,97, a minimalnu 0,76 prosečne plate.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost prosečne korpe je u januaru iznosila 36.067,5 dinara i bila je za 0,8 odsto ili 285 dinara veća u odnosu na prethodni mesec, a minimalna je koštala 22.342 dinara i bila manja za 0,55 odsto ili 123 dinara.
Ekonomski analitičar Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović smatra da na pad prometa, pored pada kupovne moći, utiče i povećanje broja nezaposlenih, kao i sama bojazan od gubitka radnog mesta.
Koliko je stanje ozbiljno pokazuje podatak da je u februaru pad maloprodajnog prometa u odnosu na januar iznosio 3,5 odsto, ukazuje Đogović, podsećajući da je januar tradicionalno mesec slabog prometa i da februarsko stanje predstavlja pomak unazad.
Prema njegovim rečima, taj pad prometa ukazuje da trgovci u Srbiji, pre svega oni sitni, imaju velikih problema u obezbedjivanju likvidnosti, jer "nemaju ucenjivački potencijal kao veliki trgovinski lanci, koji mogu da prolongiraju svoje obaveze prema dobavljačima".
U narednom periodu može se računati na kratkotrajno oživljavanje prometa, zahvaljujući sezoni i subvencionisanim potrošačkim kreditima, ali trajnog poboljšanja neće biti bez suštinskog poboljšanja životnog standarda, zaključio je Đogović.