Premda su u državnim institucijama predviđali da će talas poskupljenja posustati od polovine ove godine, to se nije dogodilo. Šećer je juče u pojedinim trgovinskim lancima ponovo dobio nove cene, uvećane pet odsto, a trgovci kažu da su im dobavljači već poslali i nove cenovnike mesa, ulja i kućne hemije. Imaju najavljena poskupljenja jestivog ulja za četiri odsto. Proteklih dana poskupelo je svinjsko meso između šest i osam odsto, dok cene junetine i piletine za sada miruju. Poskupeli su i neki konditorski proizvodi od pet do deset odsto. Od pojedinih dobavljača očekuju se i poskupljenja praška za veš i omekšivača za devet odsto, kao i deterdženata za sudove od pet odsto, a postoje i najave promene cena gaziranih napitaka. Stručnjaci smatraju da objektivnih razloga za nova poskupljenja hrane nema. Nijedna sirovina nije drastično poskupela, pa nema potrebe da se menjaju cene gotovih proizvoda.
Premda su u državnim institucijama predviđali da će talas poskupljenja posustati od polovine ove godine, to se nije dogodilo.
Šećer je juče u pojedinim trgovinskim lancima ponovo dobio nove cene, uvećane pet odsto, a trgovci kažu da su im dobavljači već poslali i nove cenovnike mesa, ulja i kućne hemije.
– Imamo najavljena poskupljenja jestivog ulja za četiri odsto. Proteklih dana poskupelo je svinjsko meso između šest i osam odsto, dok cene junetine i piletine za sada miruju. Poskupeli su i neki konditorski proizvodi od pet do deset odsto – rekli su u kompaniji „Merkator S”, u čijem sastavu posluju prodajni objekti „Rode” i „Merkatora”, dodajući da od pojedinih dobavljača očekuju i poskupljenja praška za veš i omekšivača za devet odsto, kao i deterdženata za sudove od pet odsto, a imaju i najave promene cena gaziranih napitaka.
Stručnjaci smatraju da objektivnih razloga za nova poskupljenja hrane nema. Nijedna sirovina, kažu, nije drastično poskupela, pa nema potrebe da se menjaju cene gotovih proizvoda.
– Ja ne vidim posebne razloge za povećanje cena. Imamo solidnu proizvodnju, čak i pad cena sezonskih poljoprivrednih proizvoda, poput lubenica, dinja ili krompira. Za dva ili tri dinara je poskupeo kukuruz, pa sada staje 23-34 dinara po kilogramu i jedino to može biti opravdanje za povećanje cena svinjskog mesa. Reč je o isuviše malom pomeranju cena stočne hrane, pa ponavljam da nema razloga za poskupljenja – kaže Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, dodajući da nema objašnjenje ni za poskupljenje šećera u Srbiji. Raspoložive količine ove namirnice dovoljne su do nove proizvodne kampanje, smatra on.
– Doduše, imamo sezonski povećanu tražnju za šećerom u junu i julu zbog prerade ranog voća i pravljenja džemova, pekmeza i sokova, što se dešava i u septembru i oktobru, kada za preradu prispeva kasno voće.
Na poskupljenje su možda uticali i veći troškovi lagerovanja kao i kretanje cene na svetskim berzama, gde je beli šećer od šećerne repe nešto skuplji od onog od trske. Ali, ništa od toga ne bi trebalo da u većoj meri gura cenovnike nagore – ponavlja Prostran.
Za to vreme, poskupljuju pojedini proizvodi i na pijacama. Posle naglog pada cena zeleniša pre mesec dana, tržište se sada stabilizuje, pa je tako na većini tržnica u Srbiji paradajz poskupeo tridesetak dinara i sada košta oko 80 dinara po kilogramu.
Većina trgovaca, ipak, nije raspoložena za razgovor o povećanju cena, ali priznaju da će nove cenovnike morati da primene, jer niko ne želi da posluje sa gubitkom, dok su u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) izračunali koliko građani Srbije zbog povećanja cena žive lošije nego ranije.
– Potrošači u Srbiji su prošli najgore od svih u regionu u poslednje dve-tri godine. Prema našim podacima, standard je od početka krize do danas, što zbog skoka evra, što zbog stalnih poskupljenja, opao čak 60 odsto – smatra Goran Papović, predsednik NOPS-a.
Posledica toga je, dodaje on, smanjenje tražnje i preorijentisanje potrošača na jeftinije proizvode lošijeg kvaliteta. Trgovci potvrđuju da se jeftinije sve više traži, a artikli do juče nepoznatih proizvođača zamenili su poznate brendove. U SOS marketima sve je više kupaca, a tražnja svega, osim osnovnih životnih namirnica i dalje opada.