Trgovina - Srbija

Potpisan bilateralni protokol o liberalizaciji tržišta robe i usluga

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i evropski komesar za trgovinu Karel de Guht potpisali su danas u Briselu bilateralni protokol o liberalizaciji tržišta robe i usluga između Srbije i EU u okviru pristupanja naše zemlje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).

Potpisivanjem ovog dokumenta napravljen je najvažniji korak u pristupanju Srbije STO, jer naša zemlja sa Unijom razmenjuje približno 60 posto domaće robe i usluga.

U narednim periodu biće nastavljeni pregovori i sa drugim članicama STO. Srbija i dalje pregovara sa SAD, Brazilom, Švajcarskom, Salvadorom, kao i sa Ukrajinom, sa kojom se vode najteži pregovori.

Nakon potpisivanja sporazuma sa EU, Srbija će ubrzati i uspešno okončati te pregovore kako bi što pre postala članica ove organizacije. Takođe, potpisivanje ovog protokola značajno je i za dalji proces okončanja bilateralnih pregovora sa ostalim članicama STO, što je i znak da je proces pristupanja STO u finalnoj fazi. Potpisivanjem protokola Srbija je postavila kamen temeljac u procesu pristupanja STO i unapređenju ekonomskih odnosa sa Unijom.

Bilateralni pregovori o liberalizaciji tržišta robe i usluga između Srbije i EU nisu vođeni direktno kao u slučaju pregovora sa drugim zainteresovanim STO članicama, jer je Srbija već zaključila sa EU Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima.

Danas potpisani bilateralni protokol zasniva se na zaključenim sporazumima, s obzirom na to da su njima već regulisana sva relevantna trgovinska pitanja.  Proces pristupanja STO, koji zahteva potpuno usklađivanje gotovo celokupnog privrednog sistema zemlje sa pravilima organizacije, Srbija je počela u februaru 2005. godine.

Članstvo u STO donosi zemljama različite koristi, od predvidljivosti i sigurnosti visine carinskih stopa, do toga da zemlja postane privlačnija za strane investitore.

STO kontroliše 80 odsto svetske trgovine, 90 odsto finansijskih transakcija, 92 odsto telekomunikacionih i informacionih tehnologija i 97 odsto prava intelektualne svojine.