Kupovna moć u Srbiji je opala, potrošači sve ređe ulaze u prodavnice i kupuju uglavnom jeftinije proizvode, najviše koristeći razne promocije. Prosečan potrošač polovinu kućnog budžeta troši na elementarne potrebe, ljudi sa niskim primanjima su značajno smanjili potrošnju, mnogo su proredili odlazak u prodavnicu i tada kupuju obično više stvari. Smanjila se razlika u cenama između brendiranih proizvoda i onih sa trgovačkom robnom markom. Oko 80 odsto domaćinstava je kupilo prvi put trgovačku marku, a od njih je 88 odsto to ponovilo, snaga trgovačke marke najača je u prehrambenom sektoru. One sad posustaju, a situaciju može promeniti jedino "Lidl" ako počne da posluje u Srbiji. Građani masovno odustaju od velikih kupovina, koje sebi ne mogu da priušte, tako da prosečna srpska kupovina iznosi 4.000 dinara, pri čemu asortiman nije bitan, jer svi manje više nude istu robu...
Kupovna moć u Srbiji je opala, potrošači sve ređe ulaze u prodavnice i kupuju uglavnom jeftinije proizvode, najviše koristeći razne promocije, pokazuje istraživanje koje je sproveo beogradski deo međunarodne Grupacije za tržišna istraživanja GfK.
Direktor panela Aleksandar Sinđelić ukazao je da prosečan potrošač polovinu kućnog budžeta troši na elementarne potrebe, ljudi sa niskim primanjima su značajno smanjili potrošnju, mnogo su proredili odlazak u prodavnicu i tada kupuju obično više stvari.
On je naveo da se smanjila razlika u cenama između brendiranih proizvoda i onih sa trgovačkom robnom markom.Oko 80 odsto domaćinstava je kupilo prvi put trgovačku marku, a od njih je 88 odsto to ponovilo, rekao je Sinđelih, precizurajući - da je snaga trgovačke marke najača u prehrambenom sektoru.
One sad posustaju, a situaciju može promeniti jedino "Lidl" ako počne da posluje u Srbiji, smatra on.
Menadžer istraživanja Jovana Dukić -Vasić je rekla da građani masovno odustaju od velikih kupovina, koje sebi ne mogu da priušte, tako da prosečna srpska kupovina iznosi 4.000 dinara, pri čemu asortiman nije bitan, jer svi manje više nude istu robu.
Keš kao sredstvo plaćanja gubi značaj, akutelni su krediti, kartice i ponovo čekovi koji čine više od 40 odsto plaćanja u trgovini.
Na skupu je istaknuto da je situacija na tržistu, posledica zamrznutih plata i penzija u protekloj godini i povećane nezaposlenosti, iako je rast BDP-a iznosio 1,5 odsto, što je supotrno od Hrvatske, koja je poslednje dve godine u recesiji, ali se nezaposlenost sporije povećavala, a plate blago rasle.
Sinđelić je ukazao da i ove godine plate neće rasti iznad stope inflacije, što znači da će povećanja u startu biti obezvređena, pa se ne može računati na veći promet na tržištu.
Posebno zabrinjava velika nezaposlenost, jer se samo prošle godine broj zaposlenih smanjio za 400.000, a taj broj prema njegovim rečima nije pridodat onom postojećem na zvaničnoj evidenciji.
On je dodao da se ipak nalazimo u predizbornoj godini, pa se može očekivati povećan pritisak na vlast za povećanje zarada, što bi moglo da oživi trgovinu.
Generalni direktor za centarlnu i istočnu Evropu GfK Tomas Krasni je ukazao da se potrošači u svetu ponašaju jako oprezno, sve više štede, tako da jako teško praviti bilo kakve planove prodaje.
Ukazujući da je mnogo ljudi zbog krize izgubilo novac zbog deonica u kompanijama koje su propale i da je pozitivno što vlade čine napore da se kriza prevaziđe, Krasni je predočio da se marketinške aktivnosti širom sveta pojačavaju, jer proizvođači su u problemu kome da prodaju svoju robu.