Trgovina - Srbija

Preko granice u jeftinu nabavku

Najviše koristi od podizanja granice za uvoz robe bez carine na 70 evra, imaće građani koji žive u pograničnim predelima, pa se u susednim državama snabdevaju, ali i oni koji naručuju proizvode koji se ne mogu naći u domaćim radnjama, jer ih niko ne uvozi.

U to, pored ostalog, spadaju pojedine knjige, softveri, delovi za muizičke instrumente...

Do sad se u cenu ovih proizvoda uračunavala i carina od oko 20 odsto. Korist će, takođe, imati i oni koji iz inostranstva dobijaju robu koju im šalju rođaci na privremenom radu.

Vlada Srbije je na usvojila predlog prema kojem se limit za oslobađanje od carine pri uvozu kupljene robe diže sa 25 na 70 evra, dok se limit za uvoz robe koju građani primaju besplatno od fizičkih lica iz inostranstva podiže sa 45 na 70 evra.

- Ako je neko ranije naručio robu iz inostranstva, na primer knjigu, čija je vrednost 50 evra, trebalo bi da plati sve dažbine, jer je do sad bila oslobođena plaćanja carine roba vrednosti do 45 evra. Sada se to menja - izjavio je Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i dodao: “Znači to su one pošiljke koje stižu poštom, kada vam pošalje neko iz inostranstva, ili kad kupite neku robu u inostranstvu, a dobijete je u paketu”,
 
U Uniiji poslodavaca Srbije objašnjavaju da prethodni propisi praktično nisu omogućavali građanima da bilo šta naruče iz inostranstva, jer su obična majica ili softver spadali u kategoriju višeg oporezivanja.

- Većina proizvoda kojima se trguje košta između 50 i 70 dolara, a kad se tome dodaju avionski troškovi i carina, ukupno izađe na 80 ili 90 dolara. Toliko je na kraju trebalo da se plati za, recimo, jedan mali kućni aparat ili odelo - kaže za “Blic” Dragoljub Rajić iz UPS-a.

Određeni proizvodi u Srbiji i ne mogu da se kupe, jer ih niko ne uvozi, pa je narudžbina jedina opcija. To su recimo originalni kompjuterski softveri, za koje ne postoji zastupnik u Srbiji. Isti je slučaj i sa nekim brendovima odeće, manjim elektro uređajima, pojedinim knjigama, te specijalno ručno rađenim nakitom, ili delovima za muzičke instrumente.

- Srbija, međutim, ovim promenama ipak neće u potpunosti dostići evropski nivo. U većini zemalja Evrope, naime, carina na poručenu robu se ne plaća, ako vrednost ne prelazi 100 dolara.

Svaki pomak u pozitivnom smeru, međutim, znači da se neko iz državnih institucija konačno setio potrošača i njihovih potreba - kaže za “Blic” Novica Ranđelović, potpredsednik Gradske organizacije potrošača u Nišu.

On dodaje da potrošači imaju satisfakciju i kad gorivo pojeftini za pola dinara, pa je pomak od 35 evra ipak zanačajan.

- Mnogi od onih koji žive uz granicu u susednim državama kupuju hranu, pre svega u Mađarskoj i Bosni, a manje u Bugarskoj i Makedoniji. Njima znači taj pomak - dodaje Ranđelović.

Edina Popov, predsednica Asocijacije potrošača Srbije, ističe da je korist najveća za građane čija je plata prosečna. To znači, kako kaže, da mogu da pazare bez naplate carine robu u vrednosti skoro petine njihove mesečne zarade.

- Nadamo se da će Srbija brže da se oslobađa carine, ali to s druge strane znači da država prazni svoju kasu, jer gubi prihode od carine. Ovaj pomak je značajan, ali je tek početak. Ako zaista hoćemo u Evropu, moraćemo da se odreknemo carina - kaže Popov.