Trgovina - Bosna i Hercegovina

Robna razmjena RS veća od pet milijardi

Kako se u njima navodi, u periodu januar - maj 2023. godine obim robne razmjene Republike Srpske s inostranstvom iznosio je 5.013.536.000 KM, od čega se na izvoz odnosilo 2.227.994.000 KM, a na uvoz 2.785.542.000 KM.

"Spoljnotrgovinski deficit u periodu januar - maj 2023. godine iznosio je 557.548.000 KM, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 80 odsto. Izvoz je u periodu januar - maj 2023. godine smanjen za 0,9 odsto u odnosu na period januar - maj 2022, dok je uvoz smanjen za 0,1 odsto", stoji u podacima.

Ekonomista Saša Stevanović je rekao za "Nezavisne novine" da je obim robne razmjene na sličnom nivou kao u prvih pet mjeseci prethodne godine.

"Otvorenost ekonomije je jedan od preduslova brže konvergencije dohodaka i građenje konkurentnosti. Nažalost, druga strana medalje je da smo kao otvorena ekonomija više izloženi ekonomskim šokovima iz inostranstva. Situacija u kojoj se nalazi EU, blaga tehnička recesija te dalje monetarno zatezanje preko rasta referentnih kamatnih stopa umanjuju tražnju na tržištu Evrope. Putem eksterne tražnje za našim proizvodima to utiče na naš izvoz i uvoz. Našim izvoznicima će manje trebati strane robe i usluga ukoliko to nemaju kome da izvezu. Prošle godine imali smo 2.630 privrednih društava koja su izvozila svoju robu i usluge, a svako četvrto privredno društvo je izvoznik", pojašnjava Stevanović.

Dodaje da izvoznici grade konkurentnost ekonomije putem tržišne borbe na globalnom tržištu i svoja iskustva prenose u domaći ekonomski sistem.

"Unutrašnji potencijal svakako da postoji, domaći resursi postoje. To je potreban, ali ne i dovoljan uslov za napredak. Za dalji napredak potrebna je stabilizacija situacije u svijetu, u Evropi, rast globalne tražnje. Najveći dio našeg izvoza ostvaruje se u Evropi, tako da dijelimo sudbinu rezultata njihove politike", pojašnjava Stevanović.

Goran Račić, direktor Područne privredne komore Banjaluka, naveo je da se zadnjih nekoliko godina obim spoljnotrgovinske razmjene kreće od 75 odsto pa naviše.

"Ovo je nešto što je mnogo bolje nego prije 10 godina, kada je bila oko 55 odsto. Ukoliko se zadržimo na ovom nivou i ako uspijemo da tu pokrivenost prebacimo više od 80 odsto mislim da bi to bilo jako dobro. Ono što je zanimljivo je da Republika Srpska sa mnogim zemljama Evropske unije ima dobru pokrivenost uvoza izvozom, i to skoro 100 odsto ili smo u suficitu. Popravljena je razmjena sa Srbijom i to je povećalo pokrivenost. Električna energija je zadnjih godina tražena i nju trenutno Republika Srpska najviše izvozi", zaključio je Račić.