Trgovina - Srbija

Sedište uprave biće osnov za naplatu poreza od "Delte"

Sedište stvarnog poslovnog interesa, upravljanja i odlučivanja u kompaniji "Delta Maksi" moglo bi da posluži kao polazna osnova za naplatu poreza na dobit od te grupe u Srbiji, kazao je Ratomir Ćirović.

On ističe da je mesto stvarne uprave, po pravilu, locirano tamo gde odgovorno lice ili lica, na primer upravni odbor, donose odluke, u cilju suštinskog odlučivanja o celokupnim aktivnostima neke kompanije.

Preciznija definicija mesta stvarne uprave neke kompanije postoji, prema rečima Ćirovića, u Zakonu o porezu na dobit, u odredbi koja određuje bliže tretman rezidentnih i nerezidentnih lica u Srbiji.

Ćirović, inače direktor specijalizovanog časopisa "Privredni savetnik" se, međutim, kad je reč o utvrđivanju stvarnog mesta uprave "Delta maksija", što je osnova za naplatu poreza, ogradio, istakavši da bi to bilo moguće uraditi jedino ako se potvrdi da je firma osnivač te kompanije - "Hemslade trading limited" - samo formalno osnovana na Kipru i da tamo ne obavlja nikakvu delatnost, što je prema njegovom mišljenju malo verovatno.

Poreska uprava bi, kako navodi ovaj finanansijski ekspert, jedino u tom slucaju imala posla, ali sve zavisi od toga kakav status ima preduzeće na Kipru - da li je obavljalo neku delatnost, da li ima tamo svoje registrovane vlasnike, zaposlene i tome slično.

"Ako je to preduzeće na Kipru tamo samo formalno osnovano, fiktivno, bez zaposlenih i ako su njegovi osnivači vlasnici rezidenti Republike Srbije, tu se može voditi neki postupak, ali ako je drugačije, ako je to preduzeće na Kipru ima stvarno sedište i tamo vlasnike, onda to treba isključiti kao opciju", smatra Ćirović.

On je objasnio da ako Poreska uprava tvrdi da je firma "Hemslade trading limited" sa sedištem na Kipru jedini osnivač kompanije "Delta Maksi" d.o.o. sa 100 odsto osnivačkog uloga, sporazum o kupoprodaji između "Delez grupe" i "Delta Maksija" ne može da navodi nekog druog prodavca u tom poslovnom odnosu.

"Postoje zakoni i međunarodni ugovori, pa prema tome ako je sa 100 odsto osnivač "Maksija" firma sa Kipra svi porezi idu na Kipar i to onako kako je sporazumom Srbije i Kipra propisano. To je međunarodno pravo i ono je jače od domaćeg prava", ističe Ćirović.

Na pitanje da li je moguć prenos uloga sa Kiparske firme, na firmu registrovanu u Srbiji, u cilju naplate poreza u Srbiji, Cirović kaže to očigledno nije urađeno, na šta ukazuju podaci Agencije za privredne registre, a u suprotnom značilo bi sprovođenje retroaktivnih radnji, jer je proces prodaje već završen.

Ćirović je na kraju, imajući u vidu komplikovanost cele procedure, ipak izrazio nevericu da će porez od prodaje "Maksija" biti naplaćen u Srbiji.

Ranije se Ministarstvo finansija zalagalo za izmene Zakona poreza na dobit gde će na određeniji način biti definisano šta je to centar poslovnog interesa neke kompanije koja je osnovana u nekoj "of-šor" destinaciji.

Prema tom predlogu, u postojeći Zakon o porezu na dobit trebalo je dodati deo koji će precizno da definiše šta je to centar poslovnog interesa.

Usvajanje te i ostalih izmena Zakona o porezu na dobit je, međutim, odloženo za drugo polugođe ove godine, dok su u parlamentu usvojene samo Izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu.

Trgovinski lanac "Delta Maksi" i belgijska kompanija "Deliz grupa" sklopile su, početkom ovog meseca, sporazum na osnovu koga će "Delez" kupiti 100 odsto kapitala Delta Maksi grupe, po zatvaranju transakcije, za ukupno 932,5 miliona evra.

Predstavnici Delata Maksi grupe su nakon potpisivanja sporazuma o prodaji izjavili da će porez od te transakcije biti plaćen u našoj zemlji.