Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa svetom za 11 meseci 2010. godine iznosila je skoro 24 milijarde dolara, što je 8,1 odsto više nego u isto vreme godinu dana ranije, a glavni podsticaj rastu spoljnotrgovinske aktivnosti dao je izvoz. Srbija je na inostrano tržište izvezla 8,8 milijardi dolara ili 16,3 odsto više nego u 2009. godini dok je stopa rasta uvoza bila skromnija i iznosila je 3,9 odsto. Izvoz je porastao zbog stimulativnijeg deviznog kursa, reaktiviranja nekih vodećih proizvodnih kapaciteta, kao i zbog rasta cena poljoprivrednih sirovina, metala i nemetala na svetskom tržištu. U 2010. otupila je i oštrica svetske ekonomske krize, povećana je izvozna tražnja čime je stvoren prostor da postojeći proizvodni kapaciteti u Srbiji budu više angažovani. Srbija bi izašla iz ekonomske krize nije dovoljno imati realnu vrednost domaće valute i rastuću tražnju iz inostranstva nego i širi proizvodni asortiman zasnovan na visokoj tehnologiji kako bi izvoz po jedinici proizvoda imao znatno višu vrednost.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa svetom za 11 meseci 2010. godine iznosila je skoro 24 milijarde dolara, što je 8,1 odsto više nego u isto vreme godinu dana ranije, a glavni podsticaj rastu spoljnotrgovinske aktivnosti dao je izvoz.
Srbija je na inostrano tržište izvezla 8,8 milijardi dolara ili 16,3 odsto više nego u 2009. godini dok je stopa rasta uvoza bila skromnija i iznosila je 3,9 odsto, rezultat je analize Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
U IZIT-u ističu da je izvoz porastao zbog stimulativnijeg deviznog kursa, reaktiviranja nekih vodećih proizvodnih kapaciteta, kao i zbog rasta cena poljoprivrednih sirovina, metala i nemetala na svetskom tržištu.
U 2010. otupila je i oštrica svetske ekonomske krize, povećana je izvozna tražnja čime je stvoren prostor da postojeći proizvodni kapaciteti u Srbiji budu više angažovani.
U IZIT-u smatraju da bi Srbija izašla iz ekonomske krize nije dovoljno imati realnu vrednost domaće valute i rastuću tražnju iz inostranstva nego i širi proizvodni asortiman zasnovan na visokoj tehnologiji kako bi izvoz po jedinici proizvoda imao znatno višu vrednost.
U robnoj strukturi izvoza trenutno dominiraju intermedijarni proizvodi sa učešćem od 65,4 odsto što je 27,8 odsto više nego godinu dana ranije, a tome su, pored oporavka izvozne tražnje doprinele i povećane cene većine sirovina.
U strukturi srpskog uvoza dominiraju sirovine i repromaterijali dok je uvoz opreme smanjen za čak 28,1 odsto.
Veliko smanjenje uvoza opreme je znak da su izostale investicije u srpskoj privredi koje bi popravile anahroni tehnološki park Srbije i proširile postojeći proizvodni asortiman za izvoz sofisticiranijim proizvodima.
U IZIT-u podsećaju da je, zbog rasta izvoza, smanjen i spoljnotrgovinski deficit sa 6,9 milijardi dolara na 6,3 milijarde dolara ili za 9,7 odsto, dok je poboljšana i pokrivenost uvoza izvozom.