Srbiji, sa nešto više od sedam miliona stanovnika i 307.000 kvadratnih metara u šoping centrima, nedostaje trgovački prostor. Na hiljadu stanovnika Srbija ima 42 kvadratna metra maloprodajnog prostora, što je najmanje medđ sedam zemalja centralne i istočne Evrope. Najviše metara kvadratnih trgovačkog prostora na hiljadu stanovnika u regionu ima Češka - 231 , a sledi Hrvatska sa 184, dok je Srbiji najbliža Rumunija sa 68 kvadrata. Nezrelost tržišta, manjak kvalitetnog prostora i rastuća tražnja podstiču oživljavanje projekata koji su na čekanju zbog ekonomske krize, kao i nova ulaganja u prostor za trgovinu. Ova godina za Srbiju izuzetno je aktivna kada je reč o razvoju ističući da je u fazi izgradnje 156.000 kvadratnih metara prostora za trgovinu. To odgovara 45 odsto raspoloživog prostora, uključujući onaj u šoping centrima i "autletima". Među projektima na kojima se radi i biće završeni iduće godine su i maloprodajni park u Novom Sadu od 30.000 kvadratnih metara,Beogradski autlet šoping centar u Inđiji sa isto toliko kvadrata i kragujevačka "Plaza" sa 25.000 metara kvadratnih.
Srbiji, sa nešto više od sedam miliona stanovnika i 307.000 kvadratnih metara u šoping centrima, nedostaje trgovački prostor, pokazuje najnoviji izveštaj kompanije "Džons Lang Lasal".
Na hiljadu stanovnika Srbija ima 42 kvadratna metra maloprodajnog prostora, što je najmanje medđ sedam zemalja centralne i istočne Evrope.
Najviše metara kvadratnih trgovačkog prostora na hiljadu stanovnika u regionu ima Češka - 231 , a sledi Hrvatska sa 184, dok je Srbiji najbliža Rumunija sa 68 kvadrata.
U delu o Srbiji u izveštaju navodi se da nezrelost tržišta, manjak kvalitetnog prostora i rastuća tražnja podstiču oživljavanje projekata koji su na čekanju zbog ekonomske krize, kao i nova ulaganja u prostor za trgovinu.
"Džons Lang Lasal" navodi da je ova godina za Srbiju izuzetno aktivna kada je reč o razvoju ističući da je u fazi izgradnje 156.000 kvadratnih metara prostora za trgovinu.
To odgovara 45 odsto raspoloživog prostora, uključujući onaj u šoping centrima i "autletima".
Među projektima na kojima se radi i biće završeni iduće godine su i maloprodajni park u Novom Sadu od 30.000 kvadratnih metara,Beogradski autlet šoping centar u Inđiji sa isto toliko kvadrata i kragujevačka "Plaza" sa 25.000 metara kvadratnih.
Kompanija "Džons Lang Lasal" ističe da je interesovanje stranih mlaoprodavaca za srpsko tržište značajno, podsećajući da ih se ove godine pojavilo 11, uključjući "Zaru kids", "Ninu Vest", "Divu" i "Pandoru".
Iduće godine na srpsko tržište treba da udje još pet stranih trgovaca, među kojima je i "Lidl".
U novembarskom izveštaju "Lasala" se navodi i da su strani trgovci uglavnom usmereni na moderne trgovačke centre, poput "Ušća" i "Delta sitija" u Beogradu, ali i da su zainteresovani za širenje po Srbiji sa otvaranjem novih tržnih centara u Nišu, Kragujevcu i Pančevu.
Ukupno sedam zemalja centralne i istočne Evrope ima 14,7 miliona kvadratnih metara maloprodajnih trgovačkih objekata od čega je čak 51 odsto u Poljskoj.
Međutim, u Poljskoj je u Varšavi samo 14 odsto ukupnog prostora u maloprodaji dok je situacija obrnuta u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj, gde se više od 50 odsto prostora nalazi u glavnim gradovima.
"Džons Lang Lasal" je najveća evropska i druga u svetu kompanija koja pruža usluge iz oblasti nekretnina na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.