Srbija je prošle godine izvezla 68.000 tona zamrznute maline, skoro duplo manje u poređenju sa 2019. godinom, a među evropskim tržištima na koje Srbija najviše izvozi, malina se najskuplje prodaje u Belgiji i Velikoj Britaniji, a najjeftinije u Poljskoj.
Asocijacija malinara
Srbije predviđa da će zbog loših vremenskih uslova kvalitet ovogodišnje
maline biti upitan, dok će rod biti manji skoro za trećinu. Međutim, proizvodnja, a naročito izvoz opadaju već duže vreme,
upozorava se u analizi Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i
beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, piše portal Biznis i finansije. Kako se navodi, malina se u Srbiji gaji na 22.000 hektara uz prosečan prinos od 5,4 tone po hektaru. Proizvodnja maline je u periodu od 2018. do 2022. godine prosečno
iznosila više od 118.000 hiljada tona, ali je beležila pad od 2,2 odsto
godišnje. Do smanjivanja proizvodnje, kako piše portal, dolazi zbog negativnih
promena u klimi, nezadovoljavajućeg stanja zasada i kvaliteta sadnog
materijala, nedostatka stručnog kadra i sezonske radne snage, ali i
nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja. „I pored toga, Srbija je po obimu proizvodnje četvrta u svetu sa
udelom od 13 odsto, odmah iza Rusije, Meksika i Poljske“, navodi se u
tekstu. Oko 95 odsto proizvodnje u Srbiji predstavljaju visokokvalitetne
sorte „Vilamet“ i „Miker“, približno tri odsto čini „Tulamen“, a oko dva
odsto druge sorte koje su nešto slabijeg kvaliteta. Malina se najviše proizvodi u opštinama Arilje, Bajina Bašta, Brus,
Valjevo, Guča, Kosjerić, Krupanj, Ivanjica i Mionica, na pretežno malim
gazdinstvima, sa velikim učešćem manuelnog rada. Kako se navodi u tekstu, u izvozu maline preovlađuje zamrznuta sa
više od 97 odsto, dok preostalo čini sveža malina, a ovakva struktura
izvoza je karakteristična za slabije razvijena tržišta, koja nisu u
stanju da maksimalno valorizuju potencijal svojih prirodnih resursa. Srbija je tokom prethodne četiri godine izvozila u proseku nešto više
od 98.000 tona zamrznute maline, pri čemu je izvoz padao za preko 10
odsto godišnje. Najveći izvoz ostvaren je u 2019. godini, kada je nadmašio 114.000 tona, dok je prošle godine pao na 68.000 tona. Glavni konkurenti Srbiji u izvozu ovog voća su Poljska i Čile.