Srbija bi tokom sledeće godine mogla da postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO) jer je usaglašavanje u oblasti spoljne trgovine već završeno. Najnovijim predlogom izmena Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju samo je izvršeno usaglašavanje terminologije sa STO. Reč je o pridruživanju Srbije STO, iz razloga što Srbija nije članica te organizacije, stalno se dokazuje da li je nešto standardizovano i da li se poštuju svetski standardi i standardi EU. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju se kontinuirano menja od 2000. godine. Izvršena je liberalizacija, ukinute su necarinske barijere. Izmena Zakona je urađena 2005. a dorađen je 2009. Najnovijim izmenama zakona predlaže se unapređenje teksta zakona u skladu sa sugestijama Evropske komisije, realizacija programa "giljotina propisa" i usaglašavanje sa novim zakonskim rešenjima. Izvoz naoružanja i vojne opreme regulisan je drugim zakonom a ne Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Srbija bi tokom sledeće godine mogla da postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO) jer je usaglašavanje u oblasti spoljne trgovine već završeno, rečeno je danas u Privrednoj komori Beograda tokom debate o izmenama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Najnovijim predlogom izmena Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju samo je izvršeno usaglašavanje terminologije sa STO, kazala je Ana Blagojević iz Ministarstva ekonomije.
Predsednik PKB Milan Janković je rekao da kada je reč o pridruživanju Srbije STO, iz razloga što Srbija nije članica te organizacije, "stalno se dokazuje da li je nešto standardizovano i da li se poštuju svetski standardi i standardi EU".
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju se, kako je istaknuto, kontinuirano menja od 2000. godine. Izvršena je liberalizacija, ukinute su necarinske barijere. Izmena Zakona je urađena 2005. a dorađen je 2009, podsetila je Blagojević.
Najnovijim izmenama zakona predlaže se unapređenje teksta zakona u skladu sa sugestijama Evropske komisije, realizacija programa "giljotina propisa" i usaglašavanje sa novim zakonskim rešenjima.
Izvoz naoružanja i vojne opreme regulisan je, kako je objašnjeno, drugim zakonom a ne Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Kada je reč o ulaganju u inostranstvo postojaće samo obaveza prijavljivanja investicije Narodnoj banci Srbije ali ne i Ministarstvu ekonomije.
Svi podzakonski akti koji su doneti na osnovu pomenutog zakona ostaće isti i neće se menjati, rečeno je u PKB.
Najnovijim izmenama Zakona o deviznom poslovanju je učinjen ustupak firmama jer je produžen period u kome se može avansno naplatiti izvozni posao i sada je taj rok do godinu dana, istakla je Blagojević. U komori su objasnili da je dovoljno prijaviti takozvani kreditni posao čak i ako je rok od godinu dana istekao.
Pojedine firme u Srbiji zbog člana 34. Zakona o deviznom poslovanju ne mogu da isplate zarade radnicima ili podizvođačima u devizma bez obzira na to što su poslovi izvršeni u inostranstvu, istakli su kao problem privrednici.
Predstavnica Ministarstva ekonomije Ana Blagojević je na to odgovorila da, koliko je njoj poznato, ukoliko je reč o spoljno-trgovinskom poslu isplata može da se izvrši u devizama.