Trgovina - Srbija

Srbija prepoznatljiva kao izvoznik sirovina i repromaterijala

Prošle godine stopa rasta izvoza Srbije bila je gotovo dva i po puta veća od stope rasta uvoza, a ta tendencija nastavlja se i u ovoj godini.

U 2010. godini izvoz je porastao za 24 posto, a uvoz za nešto manje od deset posto, dok je u januaru porast izvoza bio čak 35 posto.

Cilj Srbije je da dugoročno ostvari stope rasta izvoza od deset posto i da u 2020. godini kroz godišnji privredni rast od oko šest posto duplira sadašnji nivo bruto domaćeg proizvoda. Za ostvarenje tog cilja postoje dobre polazne osnove, ali potrebno je uraditi još mnogo toga kao što je razvoj infrastrukture, modernizacija tržišta rada, ukidanje nepotrebnih administrativnih prepreka, reforma javnog sektora.

Vlada Srbije radi na usklađivanju zakonske regulative sa evropskim strandardima, u toku je formiranje Razvojne banke koja će podržavati izvozne poslove, a radi se i na programu podrške malim i srednjim preduzećima za povećanje izvoza.   

Razvoj putne i železničke infrasturkture ostaje prioritet Vlade i u narednom periodu, jer je to osnov za nove investicije i razvoj izvozno orijentisane proizvodnje što vodi ka otvaranju novih radnih mesta i povećanju životnog standarda.
 
Srbija je zemlja sa najdužim iskustvom u tranziciji. U poslednjih 10 godina struktura izvoza Srbije ostala je nepromenjena. Očekivalo se da će pristići strane direktne investicije sa novim tehnologijama i opremom i podstaći restrukturiranje privrede i stvoriti preduslove za jačanje konkurentnosti domaćih proizvoda. Međutim, to se nije dogodilo. Strane investicije su pristizale, ali manje u proizvodnju proizvoda i usluga za izvoz, a više u nerazmenjivi sektor, odnosno u telekomunikacije, trgovinu, finansijski seckor i to su investicije kojima se kupuje tržište.

Zbog svega toga Srbija je sada prepoznatljiva pretežno kao izvoznik sirovina i repromaterijala. Ključna izvozna tržišta su tržište EU i zemlje CEFTA regiona, gde se ostvaruje preko 80 posto ukupnog izvoza.

Ključni preduslov povećanja izvoza Srbije u budućnosti je strukturno prilagođavanje i restrukturiranje industrije i povećanje njene konkurentnosti. Industrija je najvažniji sektor domaće privrede koja u izvozu učestvuje sa preko 90 posto, ali i apsorbuje 80 posto ukupnog uvoza, što znači da je visoko uvozno zavisna.
 
Nova industrijska politika treba da podstiče razvoj određenih industrijskih grana polazeći od potreba inostrane uvozne tražnje i domaće potrošnje i njome se mora obezbediti integracija u evropski ekonomski, tehnološki i obrazovni prostor. U cilju povećanja potencijala za izvoz,mora se obezbediti multidisciplinarni pristup i horizontalna umreženost podsektora u industrijske lance podržane centrima znanja.